Банија — разлика између измена

'''Банија''' је регија у [[Хрватска|Хрватској]]. Углавном обухвата предјеле између [[Уна|Уне]] и [[Купа (река)|Купе]], и од [[Петрова гора|Петрове горе]] на југозапад према [[Двор (насеље)|Двору]]. Већи градови у овој регији су [[Петриња]], [[Глина]], [[Костајница (Хрватска) Костајница|Костајница]] и [[Двор (насеље)|Двор]]. Прије [[распад СФРЈ|рата у бившој Југославији]], становништво регије су чинили [[Срби]] и [[Хрвати]].

Име регије настало је у вријеме [[Војна крајина|Војне крајине]], почетком 18. вијека. У то доба оформљена је [[Банска Крајина]], која је обухватила највећи дио предјела између [[Купа (река)|Купе]], [[Сава (река)|Саве]], [[Уна|Уне]] и [[Петрова Гора|Петрове горе]]. [[Банска Крајина]] је била под врховним заповједништвом хрватског [[бан]]а као војног команданта. Појам ''банија'', као територијална јединица под командом бана, семантички има слично значење као појмови [[капетанија]] или [[пуковнија]], као територијалне јединице под војном командом капетана, односно пуковника. На територији некадашње [[Банска Крајина|Банске Крајине]] има више мјеста која у свом имену имају придјев ''бански'', као што су [[Бански Дреновац]] код [[Глина|Глине]], [[Бански Грабовац]] код [[Петриња|Петриње]], или [[Бански Ковачевац]], источно од [[Карловац|Карловца]]. [[ХрватХрвати]]и ову област називају и [[Бановине Краљевине Југославије|Бановина]], сматрајући име Банија претежно [[Срби|српским]], али овакав обилик имена више асоцира на цивилну, а не војну банску управу (као: [[монархија|краљевина]], [[кнежевина]] и слично.

За вријеме сеобе под патријархом [[Арсеније III ЧарнојевићЦрнојевић|Арсенијем III Чарнојевићем]] доселило се на Банију око 11.000 нових досељеника. Ово досељавање је значајно повећало број Срба на Банији. Раније је на подручју горње Баније било око 4.000 досељеника. Прије сеобе, доња Банија слабо је била насељена због близине турске границе. За вријеме Велике сеобе у доњој Банији је насељено преко 40 села. Према попису од 1768. године на подручју Епархије горњокарловачке било је 411 српских села 12.079 домаћинстава и 124.762 душе. Овај број се учетворосручио до почетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].

Укидањем Војне крајине 1882. године, Банија постаје део Загребачке жупаније [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске и Славоније]] у оквиру Краљевине Угарске и Аустроугарске. Распадом Аустроугарске монархије 1918. године, Банија улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Загребачка жупанија се укида 1922. године и Банија постаје део Приморско-крајишке области, да би потом, 1929. године ушла у састав [[Врбаска бановина|Врбаске]] (срез Двор) и [[Савска бановина|Савске бановине]] (остали срезови). Године 1939. Савска бановина је ушла у састав [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]]. Током Другог светског рата, регион је био под окупацијом [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], да би након рата постао део нове социјалистичке Југославије у оквиру које је административно припадао [[СРСоцијалистичка Република Хрватска|СР Хрватској]]. Након издвајања Хрватске из Југославије 1991. године, Банија улази у састав [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]], да би после војног пораза РСК ушла у састав Хрватске.