Банка Амброзијано — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Банка Амброзијано''' је била [[Италија|италијанска]] [[банка]] која је спектакуларно пропала [[1982]]. Главни кривац за пропаст банке је био њен председник [[Роберто Калви]] и његова веза са [[масонислободно зидарство|масонском]] ложом [[П2]]. Главни дионичар Банке Амброзијано била је [[Ватиканска банка]]. Постојале су и гласине да је смрт [[папа|папе]] Јована Павла I [[1978]]. повезана са скандалом банке Амброзијано. Ватиканска банка је била оптуживана да је усмерава прикривена америчка средства покрету [[Солидарност]] и контрашима преко банке Амброзијано. Самтра се да је и [[мафија]] користила банку за прање новца.
 
== Пре 1981 ==
[[Ђузепе Товини]] основао је [[1896]]. банку Амброзијану у [[Милано|Милану]]. Циљ је био да служи моралним организацијама, побожном раду и релиогиозним телима која раде на додели милостиње. Банка је била позанат као свештеничка банка. Банка је шесдесетих година прошлог века почела да шири своју активност, тако да [[1963]]. у [[Луксембург]]у оснива [[холдинг компанијаholding|холдинг компанију]] Банко амрозијано холдинг. Било је то под управом Карла Канезија, који је од[[1965]]. председник. Канези је 1947. увео Роберта Калвија у банку Амброзијано. Калви је 1971. посто генерални менаџер, а [[1975]]. је председник банке. Роберто Калви је раширио активност и основао је низ [[офшор компанија]] на [[БахамиБахаме|Бахамима]]ма и Јужној Америци. Калви је имао контролу над издавачком кућом, која је штампала [[Коријере дела Сера]]. Калви је био у пословима са [[Ватиканска банка|Ватиканском банком]] и био је близак са њеним председником [[Пол Марчиникус|Полом Марчиникусом]]. Банка Амбозијано је делила новац и политичким партијама у Италији.
 
Калви је користио своју мрежу офшор банака и компанија да износи новац из Итакије, да надува цене акција и да осигурава велике зајмове без правог покрића. Национална банка Италије је [[1978]]. издала извештај у коме предвиђа будућу катастрофу. Тај извештај је довео до истраге о пословању банке. Међутим левичарска терористичка група је убила суца, који је то истраживао, а банковни службеник, који је надгледао истрагу био је притворен и оптужен, али касније се показало да није било основа за његово притварање.
Ред 10:
Полиција је [[1981]]. извршила упад у просторије [[масонска ложа|масонске ложе]] [[П2]] и нашла је доказе против [[Роберто Калви|Роберта Калвија]]. Калви је ухапшен и осуђен на четири године затвора. Међутим калвија су ослободили док се чекао одговор на његову жалбу. Задржао је и позицију у банци. Карло де Бенедети је купио део банке и постао је заменик председника, али напустио је банку након два месеца, јер је добио претње од мафије, а и Калви није показао интерес да сарађује са њим. Његовог заменика је исто тако ранила [[мафија]].
 
Одједном се открило да је банка Амброзијано у минусу за 1,287 милијарди долара. Калви је напустио Италију користећи лажни пасош. Калвијев секретар је пре самоубиства скоком кроз прозор оставио поруку у којој је оптужио Калвија. Роберо Калви је [[18. јунајун]]а [[1982]]. нађен обешен код Блекфрајарс Бриџа (Моста црних фратара) у [[Лондон]]у. Чланови масонске ложе П2 називали су се црни фратри. Због тога се сматра да је обешен испод тога моста црних фратара као масонско упозорење.
 
Банка је пропала, а поставило се питање ко ће покрити губитке. Ватикан је пристао да плати један одређени износ, али није прихватио кривицу.