Отворите главни мени

Промене

м
Бот: исправљена преусмерења
{{Хришћанство}}
'''Баптисти''' су [[Протестантипротестантизам|протестантски]] [[хришћани]] чија је главна одлика став да треба крстити само сазреле вернике. Баптистичка вера наглашава значај локалног окупљања у вери и обичајима. Утицајна је и развијена у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Баптисти су једна од најбројнијих [[протестантизам|протестантских]] и слободно-црквених заједница. Из редова црначких баптиста је био и [[Мартин Лутер Кинг]].
 
== Настанак ==
Прва баптистичка црква основана је [[1612]]. године када се Смит вратио у Енглеску, и од тада се овај покрет шири у доба владавине династије Стјуарт и у доба [[Комонвелт]]а. Они при обреду крштења примењују новозаветни систем урањања у воду који је већ био замењен шкропљењем или прскањем водом.
 
Многи баптисти се везују за значајне политичке догађаје у 17. веку. Били су предводници у борби за слободу свести и религиозну слободу. После Реформације су се по ставовима приближили [[презбитеријанципрезвитеријанство|презбитеријанцима]]ма и [[индипенденти]]ма, и признати су као једна од три водеће дисентерске групе. У то време многи од њих одлазе у Америку где оснивају насеобине и цркве. Тада се одваја крило баптистичке секте под именом Баптисти Седмог дана. Они за основу свог учења узимају 4. Божију заповест, и службу врше не првог, већ седмог дана у недељи, то јест у суботу. Током 18. века баптизам потпада под утицај унитаризма. Баптисти су познати по ватреним проповедима и мисионарском раду на Истоку. Упркос многим променама, већина баптиста и даље се придржава еванђеоских правила хришћанства. Њихови [[пастор]]и пролазе веома сложену обуку. Многи колеџи у Америци су под њиховим надзором, као и неке високе школе у Индији.
 
== Литература ==
256.125

измена