Карлобаг—Огулин—Карловац—Вировитица — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 213.198.221.171 (разговор) на последњу измену корисника EmausBot)
 
Како Шешељ у својим књигама наводи, ове границе би 98 % Срба вратиле у Србију под тим границама{{чињеница|date=09. 2009.}}, такође би Србија имала много бољу привреду, море и др. Данас само [[Српска радикална странка]] прихвата ову идеју, док многи српски политичари, укључујући и некадашње заступнике ове идеје, сматрају да је ова граница „нереална“.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/24907/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0.html?email=yes Велика Србија нереална], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>
 
Немац Бернхард Шварц у својој путописној књизи о Црној Гори "Црна Гора" (Лајпциг 1888., превод на српски 2014. ЦИД, Подгорица, стр.23.) за Карлобаг каже: "То је Карлобаг, најјужнија од већих хрватских насеобина."
 
Андрија Торкват Брлић, Србин католичке вере из Брода на Сави (каснијег Славонског Брода) пише средином 19.века да је: "Славонија скоро изкључиво напучена Сербством римске и герчке цркве" (из књиге Власте Швогер "Идеали, страст и политика, Живот и дјело Андрије Торквата Брлића", Хрватски институт за повијест, Загреб 2012., стр. 52.)
 
<table><tr><td>[[Датотека:Karlobag (02).JPG|мини|left|[[Карлобаг]]]]</td>
Анониман корисник