Плочник (археолошко налазиште) — разлика између измена

'''Плочник''' је [[Археологија|археолошки]] локалитет [[Винчанска култура|Винчанске културе]] у [[Плочник (Прокупље)|истоименом селу]], крај обале [[Топлица (река)|Топлице]] и недалеко од [[Прокупље|Прокупља]]. Комплекс насеља из [[Млађе камено доба|млађег каменог доба]] (постојало је од 5500. до 4700. године п. н. е) се простире на површини од око 110 [[хектар]]а, а открића из прве деценије [[XXI век]]а указују да је реч о најстаријем [[Металургија|металуршком]] месту на свету. Сам локалитет је значајан и по пронађеним остацима [[КерамикаГрнчарија|керамике]] и примерцима фигуралне пластике.

Неолитско насеље је открио [[1927]]. године [[Миодраг Грбић]], тадашњи [[кустос]] [[Народни музеј у Београду|Народног музеја у Београду]], који је вршио [[археолошка истраживања]] на траси [[Железничка пруга|пруге]] [[Прокупље]]-[[Куршумлија]]. Само насеље је чинило неколико целина, које су се простирале на површини, од око 110 хектара, ограниченој са три стране водотоковима (Топлицом са [[југ]]а, Бацком реком са [[исток]]а и Паљевском реком са [[запад]]а). Његови становници су се бавили [[Пољопривреда|пољопривредом]], а основни материјал за израду оруђа је био [[камен]]. У склопу налазишта је пронађено доста [[Керамика (материјал)|керамичких]] посуда, али и предмета и оруђа израђених од камена и [[Cu|бакра]].

У Плочнику су током ранијих истраживања пронађени бакарни предмети, као и [[Руда|руде]] [[азурит]] и [[малахит]], које се топе на 700°-{[[Целзијус (јединица)|C]]}- и из којих се добија бакар. Раније су се ови налази тумачили случајним укопавањем у археолошки слој који одговара неолиту. Истраживања вођена од [[1996]]. до [[2008]]. године, којима су руководили археолози Душан Шљивар из Народног музеја у Београду и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос [[Народни музеј Топлице|Народног музеја Топлице]], доказали су да налази нису случајно доспели у [[неолит]]ски слој. Њихов тим је током [[2007]]. и [[2008]]. године пронашли две [[земља]]не [[пећ]]и [[квадрат]]ног облика, за које се претпоставља да су служиле за топљење [[метал]]а. Пећи су смештене унутар већих [[грађевина]], а уз њих су откривене и дуваљке направљене од печене земље. Поред њих су пронађени бакарни [[Лим (метални)|лим]]ови, који указују да је ту обављана производња бакра. Откривене су и рупе дубине 2,5 и [[пречник]]а 8 метара у којима није пронађен [[Археологија|археолошки]] материјал. Сматра се да су у питању тзв. „металуршке јаме“, а у њима су пронађени [[пепео]] и [[гар]], који настају услед сагоревања на високим [[температура]]ма, на основу чијег састава се може закључити да се на том месту топио [[бакар]].