Крштење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
|||
Ред 9:
Данас се у великом броју хришћанских цркава практикује и крштење деце. Иако деца немају лични грех и не могу вољно исповедати своју веру због незрелости, сматра се да ипак деца својим зачећем примају опште стање пале, људске природе. Забрањено је друго или поновно крштење - али се деца могу поново крстити ако се не зна, да ли су крштена.
Обрезање је остатак некадашњег жртвоприношења деце богу Молоху (описано у Старом Завету на више места), али се у еволуцији религиозне свети дошло до спознаје о непотребности тога чина, па је убијање деце 8.дан, када су приносили и првенце од сваке животиње, замењено обрезањем 8.дан од рођења, а у хришћанству је то замењено крштењем. Прекретница код Јевреја је било Абрахамово уморство свога сина Исака на брду Морија (где су данас остаци Соломоновог храма у Јерусалиму), по налогу Бога, али је у задњи трен добио наредбу да то не чини, јер је Бог само хтео да види колика је његова верност. Манојло Грбић у 1.књизи "Карловачко владичанство" на стр.292., међу одредбама Спасовданског црквеног сабора у Београду, 1730.г., наводи и овај податак: "10. Дјеца да се не крсте по кућама него у црквама, а ниједно дијете, да не смије остати некрштено дуже од осам дана." Обрезање деце је обичај који се још задржао код Јевреја и муслимана. Православна црква празнује овај догађај, Обрезање Господње, као црвено слово у календару, али постоји стид према ретроградности овог празника, који се огледа у чињеници да ни један храм није посвећен овом празнику, као и избегавање навођења овог празника међу Господњим празницима, у уџбенику веронауке за пети разред у Републици Српској. (аутор уџбеника протојереј Момчило Пејичић, стр.17.)
Крштење у предхришћанским временима означава задовољење водених божанстава, приношењем људских жртава у воду. У Бијелом Пољу је још очувана изрека да Лим мора једну жртву годишње да однесе, да би било благостање. Отуда је и етимолошка веза бројни хидронима са речју смрт, итал. морто, мртво, као море (итал.маре), Морава, Морача, али и остала места за жртвоприношења као брдо Морија у Јерусалиму где се вршио помор жртава. Други назив су била и требишта, па отуда топоними Требиње у Херцеговини св.Саве, Македонији, Албанији...
== Извори ==
| |||