Вавилонија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м -Категорија:Античке цивилизације; -Категорија:Историја Ирака у старом веку помоћу справице HotCat |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 84:
=== Касити ===
Касити, за разлику од осталих имиграната у Вавилонију, до данас остају прилично непознати, што се односи на њихово порекло, језик и културу. Зна се да су били неписмени [[номадизам|номади]] који су се у Месопотамију пробили веројатно из [[
Од раздобља Самсу-илуне, улазили су у Вавилонију на миран начин или кроз борбе. На миран начин долазили су као пастири или жетеоци и као такве их спомињу вавилонски документI Мало се зна о њиховим владарима, који веројатно нису били више него [[племе]]нски вође, све док нису заузели Вавилон. С вавилонских пописа владара позната су само њихова имена, а нешто више се зна тек о деветом каситском владару с тога пописа, Агуму II који је први владао из града Вавилона.
Ред 160:
Последњи од нововавилонских владара био је [[Набонид]], који, чини се, није био директни наследник, па га неки текстови називају и узурпатором. Иако су се над његово царство надвијале опасности, он је успео провести религијску обнову, велике градње, па чак и десет година живети у пустињи. Његова је мајка била из Харана где се поштовало божанство месеца и тај култ Набонид уводи и у Вавилон. Стога је промицао штовање вавилонског бога месеца који се звао Син, а средиште култа ставио је у [[Ур]]. Тиме је навукао непријатељство Мардукових свештеника у Вавилону. За време његовог драговољног десетогодишњег боравака у [[Арабијско полуострво|арабијској]] пустињи, послове је у Вавилону обављао његов син Белшазар. Нису познати мотиви тога Набонидова потеза. За својих је великих грађевинских подухвата нарочито трагао за древним киповима и натписима уграђеним у старије грађевине. На крају га је дочекао незавидан свршетак.
Године [[539. п. н. е.]] Вавилонију нападају [[Персијско
=== Вавилонија под Персијанцима и Грцима ===
|