Леонтије — разлика између измена

Цариградски патријарх [[Нићифор I Цариградски|Нићифор I]] (806—815) је у својој ''Краткој историји'' записао како је Леонтијева породица била пореклом из Исаврије, планинске области у [[Мала Азија|Малој Азији]]. Неколико представника породице будућег цара носило је достојанство патрикија. Већ на почетку своје владе, Јустинијан је, по Теофану, хроничару из 9. века, послао [[686]]. Леонтија у [[Јерменија|Јерменију]] где је овај наводно ''истребио Сарацене''. Већ у то време Леонтије је носио титулу патрикија и био је ''стратег'' (врховни заповедник) теме Анатоликон. Иако је ова византијска акција требало да помогне хришћанским Јерменима у борби против њихових муслиманских господара, јерменски извори су забележили темељно пустошење које је проузроковао стратег Леонтије. Византинци су заробили 8.000 породица и затим их натерали да плате откупнину при чему је Леонтије лавовски део плена послао у [[Цариград]]. Пошто су сами Јермени одбили арабљански противнапад, калифхалиф [[Абд ал-Малик]] је пристао на склапање мира на десет година који је подразумевао да [[Омејадски калифатхалифат]] и [[Византијско царство]] убудуће деле приходе прикупљене у Јерменији, Иберији (данашња [[Грузија]]) и на острву [[Кипар|Кипру]]. Изгледа да је Леонтијев поход, којим је византијска војска избила чак на [[Каспијско језеро|Каспијско море]], омогућила окупацију бар једног дела Јерменије. [[Византијско царство|Византија]] је тако наметнула свог кандидата Нарзеса Камсаракана за владара Јерменије и све до [[693]]. је обезбеђивала своју превласт у региону присуством бројне војске од наводно 30.000 људи. Када је Јустинијан, у циљу своје политике унутрашње колонизације, преселио добар део становника Кипра у околину [[Кизик]]а на обали [[Мраморно море|Мраморног мора]], калифхалиф је протестовао због кршења мировног уговора и непријатељства су убрзо обновљена. Цар је лично повео византијску војску у нови рат, али су Византинци овога пута доживели тежак пораз код Севастопоља у [[Кападокија|Кападокији]] и морали су се повући из Јерменије.

Услед промене на престолу, царство је сада било у дефанзиви према калифатухалифату. Муслимани су опљачкали околину Мелитене о одвели бројно робље, док је византијска војска у походу на [[Сирија|сиријску]] метрополу [[Антиохија|Антиохију]] поражена. Као последица свега тога, византијски утицај на истоку је опао и грузијски владар је пришао муслиманима и протерао Византинце из своје земље.

Са успехом на истоку, калифхалиф је сада могао да одвоји довољно војске за поход на стару мету арабљанских похода — [[Африка (провинција)|византијску Африку]]. Омејадски намесник Ифрикије (Африке) Хасан ибн Нуман је 697. из Барке на обали данашње [[Либија|Либије]] (антички Пентапољ) кренуо на [[Картагински егзархат]] са војском од чак 40.000 ратника. Са друге стране, по данашњим проценама, византијски егзарх је могао имати највише 10.000—15.000 војника не рачунајући одреде локалних [[Бербери|берберских]] савезника. По арабљанској традицији, неименовани егзарх је наметнуо Хасану борбу у близини картагинских бедема али је изгубио битку након чега су муслимани заузели [[Картагина (град)|Картагину]] и побили велики број њених становника. Ипак, пре ће бити да је град приморан на предају опсадом. Након тога Хасан је кренуо да редом заузима преостале византијске испоставе док је у Картагини оставио малобројни гарнизон. Када су вести о паду Африке стигли у Цариград, Леонтије је опремио флоту са циљем да поново заузме Картагину. Команда је поверена способном Јовану Патрикију који је пре краја 697. заузео и Картагину и неколико околних тврђава. У међувремену, Хасан ибн Нуман је потучен у борбама са Берберима и морао се повући у Барку. Одатле је упутио позив за помоћ и наредне 698. калифхалиф му је послао и довољно појачања и моћну флоту. Пошто се показало да је отпор узалудан, Јован Патрикије је напустио Картагину и повукао се на [[Крит]]. Овога пута Хасан је за сваки случај порушио картагинске зидине. Византинцима су сада у Африци преостали свега неколико градова на западу укључујући [[Сеута|Сеуту]].