Палма де Маљорка — разлика између измена

=== Муслимански период и калифатхалифат ===

Дакле град је био насељен хришћанима, који су признавали власт калифахалифа од Дамаска, а заузврат су уживали пуну аутономију. Мајорка је представљала енклаву између муслиманског и хришћанскога света, па је била привлачно место за [[гусари|пирате]] и извођење пиратских напада. За већину становништва пљачкање бродова (и муслиманских и хришћанских) који пролазе кроз воде острва био је најважнији извор богатства током 150 година. Касније су пиратски напади толико разљутили Ал-Андалузију да су довели до освете и поморскога напада.

Након првих [[Викинзи|викиншких]] напада у којима је попљачкано острво уследио је [[848]]. или [[849]]. напад Кордобског калифатахалифата па је Палма де Мајорка морала ратифицирати уговор из 707. и престати са пиратским нападима. Ипак град још увек није био у пуном саставу [[Ал Андалуз|Ал-Андалуза]]. Како је калифхалиф из Кордобе јачао свој утицај у Медитерану, тако је показивао све више интереса за Мајорку. Након периода нестабилности на острву изазваном викиншлим инвазијама Мајорка је [[1003]]. постала саставни део [[кордопски калифатхалифат|кордовског калифатахалифата]]. Није више била само вазална територија као до тада. На Мајорци се развила нова социјална организација, много сложенија него до тада. Трговина и производња су процветали, што је изазвало јак демографски раст.

Иако је постаојала централизација под [[Омејади|Омејидима]] није се могла успоставити хармонија различитих етничких група, тако да су и дање постојали етнички сукоби. Током 11. века знатно је опала контрола у калифатухалифату. Провинције су се ослобађале централне кордобске власти и постајале су таифе, тј ефективне суверене државе под оним гувернерима, које је именовао последљи омејидски калифхалиф. Таифе се могу груписати у неколико широких категорија, а биле су арапскога, берберскога или словенскога порекла. Палма је била део словенске таифе, Денија таифе. Оснивач таифе је био Мухјахид ибн Јусуф ибн Али. Палма је постала главна лука за нападе на хришћанске бродове и обале. Одатле је лансиран напад на Сардинију од [[1016]]. до [[1017]], што је изазвало интервенцију ђеновешке и пизанске флоте. Денија таифа је трајала до [[1087]].

Бану Худ је освојио Демија таифу и укључио је у таифу од Сарагозе. Економија је зависила од пољопривреде и пиратства. У касном 11. веку хришћанске трговачке силе су кренуле у иницијативу на мору против муслимана. Муслимански пирати су угрожавали слободну трговину морима. [[Рамон Беренгер III]] је организовао експедицију хришћанске војске [[1115]]. па је напао и попљачкао Палму. Кажњеничка експедиција је укључивала Каталонце, војнике из Пизе, Провансе, Корзике и Сардиније. Након експедиције острва су поново била део Алморавидског калифатахалифата.