Бањица — разлика између измена

Бањица је пре [[Други светски рат|Другог светског рата]] била село у широј околини [[Београд]]а, насељено у раном [[19. век|-{XIX веку}-]] од досељеника из југоисточне [[Србија|Србије]] који су дошли после [[Други српски устанак|Другог српског устанка]]. До [[Други светски рат|Другог светског рата]] Бањица је била мирно пољопривредно село са релативно малим бројем становника. Од самог настајања ово насеље чине фамилије Ристић, Марковић, Илић и Живковић. Због бројних подземних термо-минералних вода, ово село добија назив Бањица. Писани трагови говоре о преко хиљаду разноликих извора воде на територији данашње Бањице. Податак који говори о развијености села Бањица је свакако онај који говори да је 1901. године у Пауновој улици, недалеко од Паун чесме постојала прва линија за расхлађивање млека у тадашњој Краљевини. У току Другог светског рата долази до формирања нацистичког концентрационог логора, Бањичког логора, на месту где се данас налази Војно-медицинска академија. После рата долази до урбанизације, и изградње великих стамбених блокова и солитера који потпуно мењају Бањицу. Изградња овог данас великог насеља није трајало дуго, али је ипак покупила бројна признања из области архитектуре. Једне од зграда које су се окитиле звањем некада најмодерније, биле су Војно-медицинска академија, и [[ОсноОШ Бора Станковић (Бањица)|основна школа Бора Станковић]]. Но, оваква брза градња довела је до исцрпљивања природних извора воде по којима је Бањица била позната. Бањица је обиловала чесмама чисте пијаће воде, али оне су временом, што небригом становништва, што процесом урбанизације, угашене и срушене. Ширењем града Бањица престаје да буде приградско село и постаје једно до градских насеља. Од старих кућа није остало практично ништа.

Име школе је [[Основна„Бора школа "Бора Станковић, Бањица]]Станковић“ и ту иду ђаци од првог до осмог разреда (старости 7-15 година). Ова школа је позната у целој земљи по изванредним математичарима и хемичарима, али и спортистима, који су се китили бројним одличјима. У овом предграђу нема средње школе, али због доброг градског превоза ђаци лако могу да стигну до бројних средњих школа у Београду (најпопуларније су Четврта и Дванаеста београдска гимназија, које су и најближе).