Василије Ђуровић Вако — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 24:
После [[Априлски рат|априслског рата]] и окупације [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], вратио се у родни крај, где је активно учествовао у организовању устанка и првим устаничким акцијама. У [[Тринаестојулски устанак|Тринаестојулском устанку]], [[1941]]. године, био је командир Момишићко-толошке чете, с којом се истакао у борби на Вељем брду, [[17. јул]]а. После тога је био у јединицама на терену око [[Подгорица|Подгорице]].
 
Учествовао је, [[1. децембар|1. децембра]] [[1941]]. године, у [[Напад напљеваљска Пљевљабитка|нападу на Пљевља]]. Као командир Љешкопољско-љешанске чете [[Црногорски НОП одред за операције у Санџаку|Црногорског НОП одреда за операције у Санџаку]], током борби је, са својим, борцима упао у [[Пљевља]] и учествовао у ослобођењу затвореника. Крајем [[1941]]. године постављен је за команданта батаљона „[[Бајо Секулић]]“, а након оснивања [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврте пролетерске црногорске ударне бригаде]], јуна [[1942]]. године, постао је командант њеног Четвртог батаљона.
 
Са Четвртом црногорском бригадом је учествовао у многим борбама: код [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњег]] и [[Доњи Вакуф|Доњег Вакуфа]], [[Бугојно|Бугојна]], [[Купрес]]а, [[Ливно|Ливна]] и др. Новембра [[1942]]. постављен је за заменика командната, а марта [[1943]]. за команданта бригаде. Као командант се истакао у борбама током [[Битка на Неретви|Четврте]] и [[Битка на Сутјесци|Пете непријатељске офанзиве]]. Као командант батаљона, а касније и бригаде, учествовао је у многим борбама, а у [[Нападбитка наза Купрес (1942.)|нападу на Купрес]], августа [[1942]]. године, био је тешко рањен.
 
Погинуо је [[9. јун]]а [[1943]]. године, током [[Битка на Сутјесци|битке на Сутјесци]]. Од исте авионске бомбе погинуо је и [[Ђуро Вујовић|Ђуро Вујовић Шпанац]], [[Народни херој Југославије|народни херој]] и пратилац Врховног команданта, као и члан енглеске војне мисије [[Бил Стјуард]]. Том прилико је рањен и Врховни командант НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито]].
 
Указом [[Друго заседање АВНОЈ-а#Председништво АВНОЈ-а|Председништва]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ), [[11. јул]]а [[1945]]. године, међу првим борцима [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]], проглашен је за [[Народни херој Југославије|народног хероја]].
 
Године [[1957]], његови посмртни остаци су сахрањени у [[Споменик Партизану-борцу|гробницу народних хероја на Горици]] у [[Подгорица|Титограду]].