Босанчица — разлика између измена

У [[Средњи век|средњем веку]], на простору [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] коришћена је искључиво [[ћирилица]] као оруђе писмености (све повеље и писма босанских средњовековних владара и великаша су на ћириличном писму). Оваква ситуација се наставила и након [[Османско царство|отоманског]] освајања босанско-херцеговачких области: и [[православци]] и [[католици]] и [[муслимани]] писали су у читавој [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] само [[ћирилица|ћирилицом]], која је добила извесне локалне особине (''босанска ћирилица'') мада те особине нису довољне да би се локална ћирилица сматрала посебном редакцијом ћириличног писма. [[Фра Лука Карагић]] је [[1737]]. једним расписом чак изрично забрањивао [[фрањевци]]ма употребу [[латиница|латинице]]{{чињеница|date=09. 2009.}}. Буњевачки бискуп калочки, Иван Антуновић, у књизи "Разправа подунавских и потисанских Буњевцих и Шокцих...", Беч 1882., на стр.162. у фусноти доноси тај податак: "...Гдикоји наших старих циркулара и сада се још налазе ћирилицом писани. Ја сам у Ердељуу Алвинском аркиву самостанском читао контракте медју редовници и градјани (бугари) ћирилицом (тако званом босанском) писане. Једна окружница провинцијала о. Луке Карагића dd.1736 I. Julii puncto 6. овако наредјује: (сљеди текст на латинском, а потом пријевод): Налаже се... свим појединим Отцем да ма који год писао буде кому му драго писмо на илирском (хрватском) језику, нека то пише једино илирским ћирилским писменом и неусуђује се итко илирске ричи латиницом изразити. Те ако би тко иначе чинио, такав чим се пронађе, нек се подвргне окарању и посту..." Потребно је нагласити да оригинал нема хрватскох назива, и да је то пријевод, стављен у заграду од стране бискупа Антуновића, јер је то период када се већ дешава етногенеза Буњеваца у Хрвате. Тек пред крај [[XVIII век]]а, у тешњим везама са [[Далмација|Далмацијом]] и [[Хрватска|Хрватском]], фрањевци све више усвајају латиницу, да би је од [[XIX век]]а потпуно примили. У [[XIX век]]у [[Хрвати]] у Босни и Херцеговини почињу да користе искључиво латиницу, док ћирилица остаје у употреби код православних [[Срби|Срба]] и добрим делом код локалних [[Муслимани (народ)|муслимана]] (мада се током овог столећа употреба ћирилице све више поистовећује са српском националном припадношћу, због чега многи муслимани временом напуштају њену употребу и попут Хрвата прелазе на латиницу).