Вања Радауш — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
| датум_рођења = [[29. април]] [[1906]].
| место_рођења = [[Винковци]]
| држава_рођења = [[Аустроугарска|Аустроугарска монархија]]
| датум_смрти = [[24. април]] [[1975]].
| место_смрти = [[Загреб]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
| поље =
| правац_традиција =
Ред 19:
== Биографија ==
Студирао је на [[Ликовна академија у Загребу|Академији]] у Загребу. Излагао је од [[1931]]. а [[1932]]. је постао члан групе [[Земља (уметничка група)|Земља]]. У првом раздобљу стваралаштва стварао је под утицајем [[Роден]]а и [[Емил Антоан Бурдел|
Имао је више самосталних изложби у Загребу, [[Београд]]у, [[Ријека (град)|Ријеци]], [[Љубљана|Љубљани]] и [[Сплит]]у. Учествовао је у великом броју скупних изложби Савеза ликовних уметника Југославије, Удружења ликовних уметника Хрватске, Бијенала у [[Венеција|Венецији]], Међународној смотри вајарства у [[Арнем]]у, Тријенала у Београду, Бијенала скулптуре на отвореном у [[Антверпен]]у, „Изложби уметника партизана“ у Загребу, [[Шибеник]]у и [[Задар|Задру]], изложби „Сликарство и вајарство народа Југославије 19. и 20. века“ у Београду, Загребу, Љубљани, [[Варшава|Варшави]], [[Москва|Москви]], [[
Био је активни учесник [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]], што се особито одразило на његово ликовно стваралаштво. За време рата био је изабран за члана Президијума [[Земаљско антифашистичко вијеће народног ослобођења Хрватске|ЗАВНОХ]]-а.
Радаушево стваралаштво такође су обележили његови стваралачки циклуси „Тифусари“ (1956-59), „-{[[Panopticum Croaticum]]}-“ (1959-61), „Човек и крас“ (1961-63), „Крвави фашник“ (1966), „Апстрактне форме“ (1966-68), „Затвори и логори“ (1969), те „Ступови хрватске културе (1969-75).<ref>{{Cite web |url=http://www.vecernji.hr/kultura/trideset-sjajnih-portreta-kipara-koji-je-obiljezio-20-stoljece-clanak-148367 |title= Vecernji.hr - Trideset sjajnih portreta kipara koji je obilježio 20. stoljeće, Kultura, likovnost|accessdate= |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=-{www.vecernji.hr}-}}{{Ботовски наслов}}</ref> Од [[1936]]. је стварао серију цртежа -{[[Dance macabre]]}-.
Ред 29:
Деловао је и као педагог и то од [[1940]]. године као наставник на Обртној школи у Загребу. Године [[1947]]. добио је назив мајстора кипара и поверено му је вођење Мајсторске радионице. Исте је године постао и редовни члан „[[Хрватска академија знаности и умјетности|Југославенске академије знаности и умјетности]]“ у Загребу. Издане су му две монографије у Загребу [[1963]]. и [[1965]]. године.
За свој рад примио је већи број награда и признања и то награде Владе [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], [[Влада Републике Хрватске|Владе НР Хрватске]], награде „[[Владимир Назор]]“ у Загребу, награда [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|АВНОЈ]]-а у Београду и остале.
== Вајарско стваралаштво ==
Нека од значајнијих Радаушевих дела су:
* „Споменик устанку“ (1950), [[Пула]]
* „[[Споменик устанку народа Хрватске]]“ (1950), [[Срб (
* „Петрица Керемпух и галжењаки“ (1955), Загреб и [[Доња Стубица]]
* „Споменик жртвама фашизма“ (1956), [[Логор Јадовно|Јадовно]]
* Циклус „Тифусари“ (1956-1959)
* Циклус „-{Panopticum Croaticum}-“ (1959-1961)
Ред 42:
== Рушење Радаушевих споменика ==
Неки Радаушеви споменици у Хрватској, посвећени палим борцима НОБ-а и жртвама фашизма, уништени су [[1990е|1990-их]] година:
* '''Споменик устанку народа Хрватске''' у Србу; минирали га припадници [[
* '''Споменик палим борцима и жртвама фашизма''' у [[Карловац|Карловцу]]; подигнут је [[1955]]. године, а [[1991]]. уништен минирањем; скулптуре су однесене, а зид унакажен графитима
* '''Споменик борцима НОБ-а''' у [[Кореница|Кореници]]; срушили га припадници [[
* '''Споменик палим борцима и жртвама фашизма''' у [[Одра Сисачка|Одри Сисачкој]]; подигнут [[1948]], срушен 1991./92. године; на његовом месту подигнут крст с натписом: ''Живот положен за домовину Хрватску је вјечан. Спомен подижу: ХДЗ - мјесни одбор, ХКУД „Хрватско срце“ и ХНК „Зрински“ Одра''<ref name=SABARH/>
* '''Споменик народном хероју [[Јован Маринковић Иво|Јовану Маринковићу Иви]]''' у [[Ораховица|Ораховици]]; подигнут [[1952]]. године, срушен одлуком [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]]-овске власти<ref name=SABARH/>
== Извори ==
| |||