Бошњачки језик — разлика између измена

(сређивање)
{{Сређивање|разломити текст, референцирати}}
 
Из предтурског периода имамо записе католика, икавца из Босне, Прибислава Похвалића, који пише ћирилицом, а језик својих писама на више мјеста назива српским. (Медо Пуцић, Споменици српски ,II,стр.51.)
Из предтурског периода имамо записе католика, икавца из Босне, Прибислава Похвалића, који пише ћирилицом, а језик својих писама на више мјеста назива српским. (Медо Пуцић, Споменици српски ,II,стр.51.) Из турског периода имамо пјесме Мухамеда Хевајиа, Босанца, који је писао арапским писмом али српским језиком, па тако своје пјесме и назива: "Илахије на српском језику" и "Позив на вјеру на српском језику". Евлија Челебија, турски путописац, помиње босански језик у својим путописима. Ватрослав Јагић, хрватски филолог и слависта у књизи "Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога", 1867. Загреб, на 142.стр. народни језик у Босни назива српским: "...да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији итд. већ давна прије Кулина бана почели писати ћирилицом, а народнием језиком србским." Антун Матија Рељковић, који као и многи други Славонци воде поријекло из Босне у "Сатиру" пише за Славонце да су "сербски штили а сербски писали". И други Србин католичке вјере, Славонац, Андрија Торкват Брлић, чији су преци поријеклом из Херцеговине је исто имао став да у Босни треба прогласити за службени, српски језик (Власта Швогер, "Идеали, страсти и политика, живот и дјело Андрије Торквата Брлића, Хрватски институт за повијест, 2012., фуснота 461.). Антун Радић у листу "Дом" од 27.9.1901. број 18. у чланку "Хоћемо ли опет под Турчина?" пише о слози православаца и муслимана: "А сложили су се и погодили овако: ...Домаћи језик у Босни и Херцеговини нека се зове србски језик, и нека се пише грчким писмом Ћириловим (ћирилицом), а не латинским писмом по хрватском начину, како ми ово пишемо. Тако су се дговорили наши босански и херцеговачки Србљи с "турцима", то су подписали и на то се заклели. И то ће они разгласити по свиету, нека се зна, што они хоће, па нека им Европа у тој ствари помогне, т.ј.: да се Херцег-Босна одузме бечкому цесару, да се прогањају римски свећеници и остало."
 
Из турског периода имамо пјесме Мухамеда Хевајиа, Босанца, који је писао арапским писмом али српским језиком, па тако своје пјесме и назива: "Илахије на српском језику" и "Позив на вјеру на српском језику".
 
Евлија Челебија, турски путописац, помиње босански језик у својим путописима.
 
Ватрослав Јагић, хрватски филолог и слависта у књизи "Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога", 1867. Загреб, на 142.стр. народни језик у Босни назива српским: "...да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији итд. већ давна прије Кулина бана почели писати ћирилицом, а народнием језиком србским."
 
Антун Матија Рељковић, који као и многи други Славонци воде поријекло из Босне у "Сатиру" пише за Славонце да су "сербски штили а сербски писали".
 
И други Србин католичке вјере, Славонац, Андрија Торкват Брлић, чији су преци поријеклом из Херцеговине је исто имао став да у Босни треба прогласити за службени, српски језик (Власта Швогер, "Идеали, страсти и политика, живот и дјело Андрије Торквата Брлића, Хрватски институт за повијест, 2012., фуснота 461.).
 
Антун Радић у листу "Дом" од 27.9.1901. број 18. у чланку "Хоћемо ли опет под Турчина?" пише о слози православаца и муслимана: "А сложили су се и погодили овако: ...Домаћи језик у Босни и Херцеговини нека се зове србски језик, и нека се пише грчким писмом Ћириловим (ћирилицом), а не латинским писмом по хрватском начину, како ми ово пишемо. Тако су се дговорили наши босански и херцеговачки Србљи с "турцима", то су подписали и на то се заклели. И то ће они разгласити по свиету, нека се зна, што они хоће, па нека им Европа у тој ствари помогне, т.ј.: да се Херцег-Босна одузме бечкому цесару, да се прогањају римски свећеници и остало."
 
Из свега наведеног се види да се језик у Босни и Херцеговини кроз историју углавном називао српским именом, како од муслимана тако и од католика.
Анониман корисник