Бошњачки језик — разлика између измена

{{Сређивање|разломити текст, референцирати}}
 
Из предтурског периода имамо записе католика, икавца из Босне, [[Прибислав Похвалић|Прибислава Похвалића]], који пише [[Ћирилица|ћирилицом]], а језик својих писама на више мјеста назива српским. (Медо Пуцић, Споменици српски ,II,стр.51.)
 
Из турског периода имамо пјесме [[Мухамед Хеваија|Мухамеда ХевајиаХевајие]], Босанца, који је писао арапским писмом али српским језиком, па тако своје пјесме и назива: "Илахије на српском језику" и "Позив на вјеру на српском језику".
 
[[Евлија Челебија|Евлија Челебија]], турски путописац, помиње босански језик у својим путописима.
 
[[Ватрослав Јагић|Ватрослав Јагић]], хрватски филолог и слависта у књизи "Хисторија књижевности народа хрватскога и србскога", 1867. Загреб, на 142.стр. народни језик у Босни назива српским: "...да није могуће вјеровати да неби били у Босни, Захумљу, Диоклецији итд. већ давна прије Кулина бана почели писати ћирилицом, а народнием језиком србским."
И други Србин католичке вјере, Славонац, [[Андрија Торкват Брлић|Андрија Торкват Брлић]], чији су преци поријеклом из Херцеговине је исто имао став да у Босни[[Босна|Босни]] треба прогласити за службени, [[Српски језик|српски језик]] (Власта Швогер, "Идеали, страсти и политика, живот и дјело Андрије Торквата Брлића, Хрватски институт за повијест, 2012., фуснота 461.).
 
[[Антун Радић|Антун Радић]] у листу "Дом" од 27.9.1901. број 18. у чланку "Хоћемо ли опет под Турчина?" пише о слози православаца и муслимана: "А сложили су се и погодили овако: ...Домаћи језик у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]] нека се зове србски језик, и нека се пише грчким писмом Ћириловим (ћирилицом), а не латинским писмом по хрватском начину, како ми ово пишемо. Тако су се дговорили наши босански и херцеговачки [[Срби|Србљи]] с [[Бошњаци|"турцима"]], то су подписали и на то се заклели. И то ће они разгласити по свиету, нека се зна, што они хоће, па нека им Европа у тој ствари помогне, т.ј.: да се Херцег-Босна одузме бечкому цесару, да се прогањају римски свећеници и остало."
 
Из свега наведеног се види да се језик у Босни и Херцеговини кроз историју углавном називао српским именом, како од муслимана тако и од католика.
Анониман корисник