Википедија

Велика Хрватска — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 5:
 
=== Средњовековно Хрватско краљевство ===
[[Датотека:Central europe 1572.png|мини|280п|[[Краљевина Хрватска (хабзбуршка)|Хабзбуршка Хрватска]] 1572. године; обухватала је само територије данашње централне Хрватске. Називана је „остатком остатака Хрватске“.]]
Првобитна средњовековна [[Кнежевина Далмација и Либурнија|Хрватска кнежевина]] је обухватала приморске крајеве од средње [[Далмација|Далмације]] до [[Истра|Истре]], а укључивала је и [[Лика|Лику]], као и део западне [[Босна|Босне]].<ref>[http://povijesni.bloger.index.hr/post/lekcija-25-hrvatska-u-ranom-srednjem-vijeku/23169417.aspx#.UxRSB-N5ONA LEKCIJA 25: HRVATSKA U RANOM SREDNJEM VIJEKU<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref>
 
У вријеме краља [[Томислав I Трпимировић|Томислава]] (око 910-930), Хрватска држава је обухватала већи део подручја данашње Хрватске (без западне и средње Истре, [[Међимурска жупанија|Међимурја]], источне [[Славонија|Славоније]], [[Барања|Барање]], јужне Далмације, као и неких острва), а укључивала је и подручје западне Босне до линије уливања ријеке [[Босна (река)|Босне]] у [[Сава (река)|Саву]] - острво [[Брач]].<ref name="ВЕ3-505">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига трећа, pp. 505</ref>
 
Године 1097. долази до [[битка на Гвозду|битке на Гвозду]] ([[Петрова гора]]), у којој [[краљевина Угарска (1000—1918)|угарски]] краљ [[Коломан I Арпадовић|Коломан]] побјеђује хрватског краља [[Петар Свачић|Петра Свачића]]. Хрватско племство затим Коломана крунише [[1102]]. за краља Хрватске и Славоније. У замјену, он обећава ослобађање од пореза, племићке повластице и одржавање рада хрватског сабора. Хрватска тиме престаје постојати као независна држава, али задржава нека обиљежја државности у оквиру Угарске.<ref name="ВЕ3-505-506">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига трећа, pp. 505-506</ref>
Ред 17:
=== Ширење Хабзбуршке монархије ===
[[Датотека:Militargrenze, Wojwodowena und Banat.jpg|мини|лево|300п|Мапа Хрватске и Славоније средином 19. века. Војна крајина је чинила посебну хабзбуршку територију, док је цивилни део Срема био у саставу Војводине.]]
Крајем 17. и у првој половини 18. века, [[Хабзбуршка монархија]] је успоставила контролу над [[Славонија|Славонијом]] и [[Срем]]ом, којима је пре тога управљало [[Османско царство]]. На том подручју је формирана хабзбуршка територија под називом [[Краљевина Славонија]], у којој је заведена цивилно-војна управа. Средином 18. века, у северним деловима Славоније и Срема се уводи цивилна управа и организују се [[жупанија|жупаније]], а сама Краљевина Славонија бива политички укључена у састав [[Хабзбуршкакраљевина Хрватска (хабзбуршка)|хабзбуршке Хрватске]] и [[Хабзбуршка Угарска|хабзбуршке Угарске]]. Јужни делови Славоније и јужни и источни делови Срема остају под војном управом у саставу реорганизоване [[Војна крајина|Војне крајине]], која је чинила посебну хабзбуршку територију, одвојену од Хрватске. У саставу Војне крајине су били и делови данашње [[Централна Хрватска|централне Хрватске]] - [[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]], итд.
 
Након претварања Хабзбуршке монархије у [[Аустроугарска|Аустроугарску]] 1867. године, [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевина Хрватска-Славонија]] је дефинисана као аутономна краљевина у [[Земље круне Светог Стефана|угарском делу монархије]]. Укидањем Војне крајине (закључно са 1882. годином), западни делови ове територије такође улазе у састав Краљевине Хрватске-Славоније, која је тада обухватала највећи део данашње централне Хрватске, целу Славонију и цео Срем. У састав Краљевине Хрватске-Славоније није укључен град [[Река|Ријека]], који је имао посебан статус у оквиру Угарске. Поред тога, након успостављања контроле над [[Далмација|Далмацијом]] и [[Босна и Херцеговина|Босном и Херцеговином]], Хабзбуршка монархија је ова подручја организовала као посебне територије, [[Краљевина Далмација|Краљевину Далмацију]] и [[Кондоминијум Босна и Херцеговина (1878—1918)|Кондоминијум Босну и Херцеговину]], које нису биле политички повезане са Хрватском-Славонијом. Територијално претендујући на Далмацију, [[Хрвати]] су употребљавали термин "[[Троједница]]" односно "[[Троједна краљевина Хрватска, Славонија и Далмација]]", желећи тиме да имплицирају да је и Далмација „део Хрватске“ иако то она, према политичко-територијалном устројству Хабзбуршке монархије, није била.
 
=== Идеја Велике Хрватске у оквиру Аустроугарске ===
[[Датотека:Austria-Hungary map sr.svg|мини|десно|300п|Политичка Карта Аустроугарске - Краљевина Хрватска-Славонија са границама након припајања територије Војне крајине 1882. године. Далмација и Босна и Херцеговина су чиниле посебне хабзбуршке територије.]]
Још 1862. године у [[Загреб]]у је штампана карта са називом „Хисторички земљовид старе цјелокупне Краљевине Хрватске са означењем границах сада обстојећих покрајинах“. На тој карти су „старој цјелокупној Краљевини Хрватској“ придружене на само [[Војна крајина]] и [[Краљевина Далмација]] (тада посебне хабзбуршке територије), већ и цела [[Босна и Херцеговина]] (тада део Османског царства), а такође и [[Црна Гора]] и део [[Санџак (област)|Санџака]]а.
 
Док су српски политичари, готово без изузетака, сматрали да се [[Велика Србија]] може створити само по цену распада [[Аустроугарска|Аустроугарске]], хрватски су углавном сматрали да се Велика Хрватска може остварити само у оквиру Аустроугарске.<ref name="Цицварић">[http://www.scribd.com/doc/2680864/K- Крсто Цицварић, Велика Србија], Приступљено 14. 4. 2013.</ref> Из тог разлога долази до сукоба између Срба и Хрвата поводом аустријске [[Анексиона криза|Анексије Босне и Херцеговине]]. Срби су анексију схватили као пораз своје националне идеје и као удар на српство, док су Хрвати ово сматрали великим успехом хрватске националне идеје и кораком ка остварењу Велике Хрватске.<ref name="Цицварић"/> Хрвати су преузимање Босне из руку Османског царства и њено укључење у Аустроугарску сматрали веома корисним не само са хрватског, већ и са општесловенског гледишта. Стога је тадашњи хрватски национални идеолог [[Стјепан Радић]] отпутовао у [[Руска Империја|Русију]], где је покушао да утиче на руско јавно мњење, које је било одлучно против анексије.<ref name="Цицварић"/>
 
Хрвати су, међутим, у оквиру Аустроугарске једино успели да издејствују прикључење [[Војна крајина|Војне крајине]] [[Краљевина Хрватска- и Славонија|Краљевини Хрватској-Славонији]], док су [[Краљевина Далмација|Далмација]] и [[Кондоминијум Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босна и Херцеговина]] задржале статус посебних територија све до распада Аустроугарске 1918. године. У демографском смислу, [[Хрвати|хрватско]] становништво је било већинско у већем делу Далмације, али су у другим деловима Далмације ([[Северна Далмација]], [[Бока Которска|Бока которска]]) већину становништва чинили православни [[Срби]], а у регији је било и [[Срби католици|Срба католика]]. У Босни и Херцеговини су по попису из 1910. године највећи део становништва чинили [[Православље|православни Срби]] (43,49%), потом је по бројности долазило [[муслимани|муслиманско]] становништво (32,25%), док је [[Католицикатолицизам|католика]] било 22,87%. Поред тога, не може се рећи колико је тада код босанско-херцеговачких католика била раширена хрватска свест, с обзиром да су одређени аутори ове католике сматрали Србима, док су у самој Босни и Херцеговини ови католици називани [[кршћани]]ма ([[хришћани]]ма), [[Шокци]]ма и [[Мађари|Маџарима]].
 
=== Период Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије) ===
Ред 33:
Послије колапса Аустроугарске и формирања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], код франковаца долази до развоја идеја о обнови Аустроугарске, католичкој федерацији држава, дунавској федерацији и сличних, које су требале да им помогну у остварењу њихових планова Велике Хрватске. Од 1920. већина франковаца дјелује из Италије, која их због претензија на [[Далмација|Далмацију]] новчано подржава и допушта оснивање њихових логора. Франковци у Краљевини СХС имају мали утицај па дјелују заједно са такозваним „Хрватским блоком“ странака на изборима.<ref name="ВЕ10-265">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1975., књига десета, pp. 265</ref>
 
1932. године др [[Анте Павелић]] објављује карту на којој су приказане границе "[[НДХнезависна Држава Хрватска|будуће независне хрватске државе]]", у чији састав су, према карти, поред подручја [[Централна Хрватска|Хрватске]], [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]], требале да уђу и цела [[Босна и Херцеговина]], цео [[Срем]] и [[Бока Которска|Бока которска]]. На летку из 1940. године, на коме је такође потписан др Анте Павелић "[[усташе|усташки]] поглавник“ и „вођа хрватског ослободилачког покрета“, границе „будуће независне државе Хрватске“ су још више проширене, тако да су, поред већ поменутих територија, у састав Хрватске укључене и [[Словенија]], [[Црна Гора]], [[Санџак (област)|Санџак]], [[Бачка]] и [[Барања]].
 
Формирање [[Бановина Хрватска|Бановине Хрватске]] 1939. године је био покушај постизања [[Срби|српско]]-[[Хрвати|хрватског]] компромиса у територијалном разграничењу. Иако је Бановина Хрватска углавном обухватила срезове у којима су доминирали Хрвати, у њу је укључен и један број срезова у којима су доминантни били Срби. Ови срезови са претежно српским становништвом су били лоцирани не само у централним деловима Бановине Хрватске ([[северна Далмација]], [[Лика]], [[Кордун]], [[Банија]], [[западна Славонија]]), већ и на њеној источној периферији (срезови [[Шид]], [[Илок]], [[Вуковар]]).
Ред 42:
У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], хрватске [[усташе]] преузимају власт у [[Загреб]]у са њемачким одобрењем већ 10. априла 1941. године, оснивају [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]] и убрзо почињу са масакрима и прогонима [[Срби|Срба]], [[Јевреји|Јевреја]] и [[Роми|Рома]] (за детаље видјети чланке: [[Геноцид над Србима у Другом свјетском рату]], [[Јасеновац]] и друге везане чланке). Усташе се приказују свом народу као ослободиоци од „великосрпске тираније“ и оснивачи нове хрватске државе послије 900 година од губитка самосталности („вјековна тежња за хрватском самосталношћу“).<ref name="ВЕ3-516">[[Војна енциклопедија]], Београд, 1972., књига трећа, pp. 516</ref>
 
У територијалном смислу, Независна Држава Хрватска је представљала остварење предратних усташких великохрватских пројеката, али не у потпуности. Поједине територије настањене Хрватима су 1941. године анектирале [[Бенито Мусолини|Мусолинијева]]јева [[Краљевина Италија|Фашистичка Италија]] и [[Миклош Хорти|Хортијева]]јева [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]]. Насупрот томе, у оквиру Независне Државе Хрватске нашле су се територије већински настањене [[Срби|српским]] и [[муслимани|муслиманским]] становништвом. Хрвати су у оквиру НДХ чинили око половине (50,78%) становништва, док је Срба било 30,65%, а муслимана 11,86%. Муслимани су проглашени Хрватима ("цвијећем хрватског народа"), док су Срби били потпуно обесправљени и изложени [[геноцид]]у.
 
Поразом [[Силе осовинеОсовине|Сила осовине]] у [[Други светски рат|Другом светском рату]], Независна Држава Хрватска престаје да постоји, а формира се нова [[СРсоцијалистичка Република Хрватска|социјалистичка Хрватска]], као једна од република [[СФРЈсоцијалистичка Федеративна Република Југославија|обновљене Југославије]]. За разлику од Независне Државе Хрватске, у састав социјалистичке Хрватске нису ушле [[Босна и Херцеговина]], а ни источни и централни [[Срем]]. Међутим, прикључени су јој [[Барања]] и [[Међимурска жупанија|Међимурје]], као и бивше [[Италија|италијанске]] територије у [[Истра|Истри]] и [[јадранјадранско море|јадранском]]ском приморју.
 
=== Споразум Павелић-Стојадиновић (1954) ===
[[Датотека:Pavelić-Stojadinović.jpg|мини|лево|[[Анте Павелић|Павелић]] и [[Милан Стојадиновић|Стојадиновић]] током склапања споразума.]]
[[Споразум Павелић—Стојадиновић|Споразум Павелић-Стојадиновић]] је био споразум склопљен након Другог светског рата у емиграцији између [[усташе|усташког]] вође и бившег [[поглавник]]а [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] [[Анте Павелић]]а и српског радикалског вође и бившег председника краљевске владе [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]]. Потписан је крајем [[1954]]. године у [[Буенос Ајрес]]у, [[Аргентина]]. Споразум је предвиђао разбијање [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Федеративне Народне Републике Југославије]] (ФНРЈ) на три независне државе: [[Словенија|Словенију]], [[Хрватска|Хрватску]] и [[Србија|Србију]]. Овај нови српско-хрватски споразум је требало да замени застарели [[Споразум Цветковић—Мачек|Споразум Цветковић-Мачек]] из [[1939]]. године, којим је успостављена [[Бановина Хрватска]].
 
{{Цитат3|Евентуални споразум је једини начин да се коначно стане на крај међусобном уништавању ... Јер Срби и Хрвати су стотинама година живели у посебним државама и увек у најбољем пријатељству, те сам сигуран да ћемо опет бити упућени једни на друге и помагати се у одбрани заједничких интереса.<ref name="Прес">[http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=60682&sectionId=63 „Подела Југославије почела у Аргентини“], Вељко Лалић, ''Прес магазин'', 15.03.2009.</ref>|[[Милан Стојадиновић]]}}
 
[[Датотека:Sporazum Pavelic-Stojadinovic.png|мини|десно|Границе према [[Споразумспоразум Павелић-СтојадиновићПавелић—Стојадиновић|споразуму Павелић-Стојадиновић]].]]
Према овом споразуму, граница између Хрватске и Србије (од севера ка југу) је требало да прати већ постојећу границу (као компромисну) између [[Социјалистичка Република Хрватска|СР Хрватске]] и [[Социјалистичка Република Србија|СР Србије]] ([[Социјалистичка Аутономна Покрајина Војводина|САП Војводине]]) до реке Саве и границе са [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]], а затим је требало да прати реку Саву до ушћа реке Босне у Саву, потом да иде реком Босном, па затим у продужетку линије њеног доњег тока планинским врховима до почетка доњег тока реке Неретве и потом доњим током реке Неретве до Јадранског мора. На овај начин [[Босанска Крајина]] (претежно настањена српским становништвом) је требало да припадне Хрватској, док би највећи део централне и источне Босне, источна Херцеговина и јужна Далмација припали Србији (укључујући [[Сарајево]] и [[Дубровник]]). Дубровник је био једина спорна тачка споразума. Док је Стојадиновић говорио о Дубровнику као српском, Павелић је најављивао могућност [[референдум|плебисцита]], или самостални Дубровник.<ref name="Прес"/> Споразум је предвиђао и мирно пресељење (уз размену имовине) свих [[Срби|Срба]] који би се затекли у границама Хрватске, као и свих [[Хрвати|Хрвата]] и [[Муслимани (народ)|Муслимана]] који би се затекли у оквиру Србије.
 
Ред 60:
 
=== Југословенски ратови ===
У [[март]]у [[1991]]. године одржан је [[Састанак у Карађорђеву|тајни састанак]] у [[Карађорђево (Бачка Паланка)|Карађорђеву]] ([[Војводина]], [[Социјалистичка Република Србија|СР Србија]]), између председника СР Хрватске [[Фрањо Туђман|Фрање Туђмана]] и председника СР Србије [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]] о тадашњој ситуацији у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Према више извора, на том састанку двојице председника је усмено договорена подела [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] између [[Србија|Србије]] и [[Хрватска|Хрватске]]. Туђман и његово вођство су тражили првенствено [[Западна Херцеговина|западну Херцеговину]] где су [[Хрвати]] имали већину.
 
Уместо прикључења Хрватској, [[Хрвати у Босни и Херцеговини]] су током [[БосанскиРат рату Босни и Херцеговини|Босанског рата]] прогласили [[Хрватска Република Херцег-Босна|Хрватску Републику Херцег-Босну]], која је углавном контролисала западни део [[Херцеговина|Херцеговине]] и део западне [[Босна (регија)|Босне]], као и неколико [[енклава]] и [[енклава|ексклава]] у централној Босни и [[Посавина|Посавини]]. Ова хрватска република је званично укинута стварањем муслиманско-хрватске [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]] 1994. године.
 
== Види још ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Велика_Хрватска”