Митрополија црногорско-приморска — разлика између измена

м (Поништена измена - ради прегледности чланка скраћено, не гурати превише текста у одјељке)
Главни спор канонске и неканонске "митрополије" је спор око тога ко је прави насљедник Митрополије са тих простора из периода прије 1918. Канонска митрополија има континуитет и непромјењен дух, светосавски, српски, док неканонска "митрополија" настаје 1993. и одриче се српског карактера. Резултат спора је и питање имовине. Ако су Црногорци и Брђани градили храмове, а у међувремену промијенили националну свијест, да ли ти храмови припадају њима или Цркви која чува дух њихових предака. Католици Херцеговине су пјевали о Краљевићу Марку. Накнадно постају Хрвати. Антун Радић у новинама "Дом" те пјесме назива хрватским народним пјесмама. Како је народ сачувао пјесме, али не и народну свијест, тако се ни те пјесме не могу називати, накнадно, хрватским. Аналогно томе, чувар аутентичног насљеђа је власник како духовних тако и материјалних добара само ако је остао исти. Кинез који би се по слободи декларисао Србином не би могао свој матерњи језик називати српским јер га демантују чињенице.
 
Православну Цркву у [[Зета|Зети]] оснива [[Свети Сава]]. Пропашћу [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] под турском окупацијом, по жељи Грка [[Фанариоти|фанариота]], српска црква у слободној [[Црнa Горa|Црној Гори]] не жели да призна Грке за владике и фактички је то једини преживјели дио српске цркве (поред Карловачке Митрополије), под самосталном управом. Пошто је Црна Гора наставила независно постојање и црква у Црној Гори је насљедник и чувар пећког трона. Аутокефалност цркве у Црној Гори је наставак аутокефалије коју је добио Свети Сава, али се због историјских околности та аутокефалија оганичила на знатно ужи простор. Данашњи припадници тзв. Црногорске цркве не полазе од историјских чињеница, већ овом удружењу грађана желе да дају нови идентитески карактер, какав у историји није имала. Мањак њихових тврдњи су непостојање акта о акутокефалији црногорске цркве, а у канонском поретку Православне цркве такав акт је нужан. Они наводе као доказе, накнадно називање црногорске цркве као аутокефалне, негирајући јој српски дух. Истина је да је та црква имала и српски дух и да није независна, аутокефална у другачијем смислу него што је то била и Карловачка Митрополија.
Новине [[Епархија сремска|сријемског владичанства]] "Српски Сион", број 1.,2014.г. на 21.страни, у тексту "Три века [[Карловачкa митрополијa|Карловачке митрополије]]" наводе податак: "Упркос противљењима аустријских државних власти, духовна зависност Карловачке митрополије од Пећке патријаршије опстала је дуго. Формално је нестала тек пошто је Пећка патријаршија укинута бератом султана Мустафе од 11.септембра 1766.г. Карловачка митрополија је тако постала фактички аутокефална, премда за то никада није добила формално признање од Цариградске патријаршије. Па ипак, у књизи из 1855.г. "Редослед катедри у источно-православној цркви", коју је одобрила и сама Цариградска патријаршија, Карловачка митрополија се јавља међу аутокефалним црквама и то испред грчке, а иза руске и кипарске цркве."
Исти документ наводе и припадници вјерско-политичке заједнице под именом Црногорска православна црква, као доказ да је Црногорска црква била аутокефална. Аналогија са Карловачком митрополијом је потпуна јер је на исти начин "аутокефална" и Карловачка црква. Црногорска црква је славила [[Свети Сава|Светог Саву]], као црвено слово у календару ("Орлић", црногорски годишњак за 1865, 1866... год.) док се Свети Сава у календару данашње "Црногорске цркве" прво појављивао и то не као црвено слово, а данас је и избачен из календара. Митрофан Бан, наводни поглавар те и такве цркве у својим мемоарима доказује да је та црква имала српски карактер.
Анониман корисник