Велики бачки канал — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Робот: додато {{Commonscat|Great Bačka Canal}}
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
[[Датотека:Srbobran 008.jpg|мини|200п|Мост преко Великог бачког канала у [[Србобран]]у.]]
[[Датотека:Ferenc-csatorna-Becejnél.jpg|мини|200п|Преводница код [[Бечеј]]а која спаја Велики бачки канал и Тису]]
'''Велики бачки канал''' или '''[[Јожеф Киш|Кишов]] канал''' је део система [[Канал Дунав—Тиса—Дунав|Дунав—Тиса—Дунав]]. Дугачак је 118 km и повезује [[Дунав]] (код [[Бездан]]а) са [[Тиса|Тисом]] (код [[Бечеј]]а). Између два споменута места скраћује пут за више од 200 -{km}-, а користи се и за водоснабдевање овог дела [[Бачка|Бачке]] у доба суше. Корито Великог бачког канала је широко 17 -{m}-, при врху канал је широк око 25 -{m}-. Просечна дубина канала је 3 -{m}-. На обалама канала се налазе насеља [[Врбас (град)|Врбас]], [[Кула (град)|Кула]] и [[Црвенка]].
 
Због загађења и таложења муља, канал је данас сувише плитак за речна пловила и бродове, а и опасан је за купање, а Министарство заштите животне средине Србије га је сврстало међу 3 „црне тачке“ Србије<ref name="Извештај">[http://web.archive.org/web/20090612093906/www.ekoplan.gov.rs/src/upload-centar/dokumenti/izvestaji/izvestaj_o_radu_ministarstva.pdf Извештај о раду Министарства заштите животне средине] за 2008. годину</ref>. До загађења канала дошло је у другој половини 20. века због наглог развоја индустрије, и неодговарајућег третмана индустријских вода које су се изливале у канал<ref name="Извештај" />.
 
Прокопавање канала је почело 6. маја [[1793]]. Канал је прокопаван ручно, а на његовој изградњи било је ангажовано 3000. радника. Канал је завршен 1801. године, а пуштен је у употребу [[1802]]. Канал је изграђен системом концесије. Њиме су могли ићи и мали [[пароброд]]и. Градитељи канала су добили право да превозе [[кухињска со|со]] од [[Румунија|Румуније]] до [[Беч]]а. Касније је канал носио имена [[Франц II, Хабзбуршкицар Светог римског царства|Францов]] канал и Канал [[Петар I Карађорђевић|краља Петра]].
 
Велики бачки канал се сматра најзагађенијим водотоком у Европи и представља здравствени ризик по људе који живе у близини канала<ref name="Извештај" />. Сматра се да се у каналу налази преко 400.000 m³ муља који је загађен [[тешки метали|тешким металима]], дериватима [[нафта|нафте]] и патогеним [[бактерија]]ма<ref name="Извештај" />. Канал такође представља проблем и за реке [[Дунав]] и [[Тиса]] због тога што део загађења из канала отиче у ове две реке<ref name="Извештај" />.
 
Министар заштите животне средине [[Саша Драгин]] је [[2008]]. године потписао Меморандум о разумевању са -{UNDP}-–ом у циљу спровођења Пројекта „Коначно решавање проблема загађења и чишћење Великог бачког канала“<ref name="Извештај" />. Овај пројекат је подељен у три дела. Први део подразумева изградњу магистралног колектора који треба да спроводи отпадне воде из општина [[ВрбасОпштина (општина)Врбас|Врбас]] и [[КулаОпштина (општина)Кула|Кула]], у другом делу је предвиђена изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у [[Врбас]]у, док је у трећем делу предвиђено чишћење Великог бачког канала<ref name="Извештај" />.
 
== Референце ==