Други кинеско-јапански рат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 32:
Након [[Први јапанско-кинески рат|Првог јапанско-кинеског рата]] 1894-95. године Јапан је припојио [[Кореја|Кореју]], док је [[Тајван]] постао јапанска колонија. Тежња Јапана за проширењем на [[Манџурија|Манџурију]], регију богату сировинама, довела је до сукоба са [[Русија|Русијом]] 1904. године у [[Руско-јапански рат|Руско-јапанском рату]], који је Јапан добио, те се тиме Русија морала повући из Манџурије. Јапан гради железницу, штитећи је са [[Армија Гуандонг|Гуандонг армијом]] стационираном у Кини, те железницом транспортује сировине у правцу Кореје.
 
Светском привредном кризом 1929. године јапанска је привреда тешко погођена, па излаз из кризе јапански политичари и војни стручњаци виде у јачању колонијалне политике Јапана у правцу Манџурије. Као разлог за окупацију Манџурије, Јапан налази [[Мукденски инцидент|наводно дизање у ваздух]] дела јужноманџурске пруге код града [[Шенјанг|Мукден]]. Пруга је минирана од стране тајних агената Армије Гуандонг [[Доихара Кењи]]а и [[Амакасу Масахико]]а, и требала је послужити као оправдани разлог за окупацију. Организованог отпора према јапанској војсци од стране кинеске армије није било, јер су се у то вријеме водиле борбе у [[Кинески грађански рат|кинеском грађанском рату]] између [[Куоминтанг]]а и [[Комунистичка партија Кине|Комунистичке партије Кине]]. Осим појединачног отпора локалног становништва, јапанске трупе су брзо заузеле Манџурију и формирале марионетску државу [[Манџукуо]]. Тиме се јапанска војска потпуно командно и политички одвојила од јапанске скупштине и самовољно преузимала власт у Манџукуоу, а тиме и јачала своју улогу у унутрашњој политици Јапана.
 
Одлука Кине о подизању трговинског [[бојкот]]а према Јапану доводи до смањења јапанског извоза на једну шестину и заоштравања службених односа двију држава. Такође инцидент у којем су 1932. године у [[Шангај]]у пет јапанских монаха озлијеђени, од којих је, због посљедица, један монах умро, доводи до медијских пропагандних акција јапанске владе, што кулминира нападом и бомбардовањем Шангаја 28. јануара, у којем је по процјенама погинуло 18.000 Кинеза, а 240.000 их је остало без крова над главом. Тиме је Јапан приморао Кину на укидање трговинског бојкота, а у Шангају се формира демилитаризована зона. У мају 1933. године обе стране потписују примирје, које Јапанци не поштују и заузимају провинције [[Рехе]] и [[Чахар]]. 1935. године Кина је принуђена на стварање зоне раздвајања између Кине и Манџукуоа, у којој Јапанци формирају [[Аутономни војни савет Источног Хопеја|колаборационистичку армију Источног Хопеја]], а 1936. године Јапан заузима [[Унутрашња Монголија|Унутрашњу Монголију]].