Википедија

Милан Корица Ковач — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
Ред 29:
Рођен је [[22. децембра]] [[1919]]. године у селу [[Лаћарак|Лаћарку]], код [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]]. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у свом селу, а после тога је изучио ковачки занат. Од [[1936]]. године је радио у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], [[Рума|Руми]], [[Нови Сад|Новом Саду]] и [[Шид]]у. Прве представе о борби прокомунистички организованих радника стекао је у својој кући од оца Миланка, који је био хапшен због учешћа у левичарском покрету и од брата од тетке Маринка Ђурића из [[Јарак (Сремска Митровица)|Јарка]], који је радио у револуционарним студентским организацијама у [[Београд]]у.
 
Октобра [[1941]]. године постаје члан [[Савез комунистичке омладине Југославије]]. Половином јуна [[1942]]. године ступа у Четврту чету [[Први Фрушкогорски партизански одред|Првог Фрушкогорског партизанског одреда]], а у фебруару [[1943]]. године постаје члан [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]]. До маја [[1943]]. године био је борац, курир и диверзант у Првом Фрушкогорском одреду. После тога постаје командир чете у [[Трећа војвођанска ударна бригада|Трећој војвођанској ударној бригади]], а затим и командант Трећег батаљона.
 
У фебруару [[1943]]. године заједно са [[Стеван Петровић Бриле|Стеваном Петровићем Брилетом]] извео је диверзију на врдничку електричну централу. А [[26. августа]] [[1943]]. године је са својим батаљоном извео диверзантски напад на непријатељски транспортни воз између [[Вогањ|Вогња]] и [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]]. У овој акцији експлодирало је неколико цистерни бензина и више вагона с муницијом, а пруга је неколико дана била неспособна за саобраћај.
 
У јануару [[1944]]. године прешао је из [[Трећа војвођанска ударна бригада|Треће]] у [[Пета војвођанска ударна бригада|Пету војвођанску ударну бригаду]] и постао заменик команданта бригаде, а у априлу исте године постављен је за команданта [[Други Сремски партизански одред|Другог Сремског партизанског одреда]], а половином године постаје и командант Сремске оперативне области. Када је на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]], [[12. септембра]] [[1944]]. године, формирана [[Осма војвођанска ударна бригада]] за њеног команданта постављен је Милан Корица Ковач. На овој дужности он је остао скоро до краја рата.
 
Нарочито се истакао у прелазима преко [[Дунав]]а са бригадом у борбеним условима: у октобру [[1944]]. године код села [[Белегиш]]а, и у новембру [[1944]]. у [[Батинска битка|Батинској бици]]. У батинској операцији, у новембру [[1944]]. године, после шестодневних борби прса у прса, борци [[Осма војвођанска ударна бригада|Осме војвођанске ударне бригаде]], газећи воду до гуше, отели су од непријатеља шест километара насипа, начичканог митраљезима и брањеног топовима, и одбацили су [[Трећи рајх|Немце]] са [[Дунав]]аДунава према Кнежевим Виноградима.
 
После ослобођења земље завршио је тенковско-официрску школу и Вишу војну академију обављајући истовремено разноврсне дужности у [[Југословенска народна армија|Југословенској народној армији]] - начелника оклопне бригаде, начелника одељења оклопних јединица у војном подручју итд. После пензионисања [[1964]]. године, у чину [[пуковник]]а, обављао је многе друштвено-политичке функције. Умро је [[26. јула]] [[1987]]. године.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Милан_Корица_Ковач”