Крит — разлика између измена

Основа критске економије била је и даље пољопривреда. Употребљавао се плуг а поред осталог гајила се пшеница, јечам, маслина, грожђе итд. Развијено је било и сточарство а од највећег значаја био је узгој крупне рогате стоке. Усавршена је обрада метала (бронза), развило се грнчарство (појава грнчарског кола), обрада дрвета, каменорезачки и ткачки занат, јувелирство. За развој заната и трговине велики значај имао је сувоземни и поморски транспорт (грађени су путеви између градова а превоз се вршио колима са четири точка или лаким двоколицама са коњском запрегом). Такође је било развијено морепловство. Јачале су економске и културне везе са Египтом. Према неким научницима Крит је у 15. веку п. н. е. био политички потчињен Египту. Културни утицај, у том периоду са тим тада великим и јаким царством на југу био је обостран. Он је опао крајем 15. века п. н. е. због допремања великих количина робе из копнене Грчке.

 

 

Око [[1400. п. н. е.]] развитак критске државе био је изненада прекинут. Раније се сматрало да се опет радило о страшном земљотресу, али новија истраживања показују да дворци и насеља била између осталог и спаљена што указује да су страдала неким непријатељским нападом споља. Претпоставља се да су критску моћ у својим походима сломили [[Ахајци]]. Преживело становништво је овога пута у мањој мери обновило своја порушена насеља и дворце и почело да се сели у западни део острва. Од средине XII века п. н. е. острво Крит је потпало под утицај континенталне Грчке. Део становништва је мигрирало на исток у [[Мала Азија|Малу Азију]], остали су се асимиловали са надирућим племенима чија културна, економска и социјална достигнућа далеко да су била на нивоу Критске цивилизације. У почетку су Критом завладали Ахајци, а касније [[Дорци|Дорани]] чије становништво је касније преовладавало на Криту.