Милан Жежељ — разлика између измена

После [[Априлски рат|окупације Краљевине Југославије]] и проглашења [[Усташе|усташке]] [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]], Милан се под утиском масовних покоља и прогона [[Срби|српског]] становништва прикључио у припреме за [[Народноослободилачка борба народа Југославије|оружани устанак]] у свом родном крају. У првој устаничкој акцији у [[Хрватска|Хрватској]], [[27. јул]]а [[1941]]. године на Србаљском кланцу, Милан се са пушкомитраљезом налазио у групи бораца из [[Срб (град)|Срба]] и Подурљаја, који су имали задатак да спрече долазак појачања од Отрића нападнутој посади у [[Срб (град)|Србу]]. У овој акцији Милан се истакао када је с пушкомитаљезом учествовао у уништењу камиона с усташама.

У чети бораца из Срба, која је убрзо после првих устаничких акција пребацила на Дреновачу према [[Бихаћ]]уБихаћу, и одатле ишла у акције у [[Босна (област)|Босну]], он је, као пушкомитраљезац, код Горјевца опет уништио камион с усташама. У партизанском одреду „[[Чапајев]]“, формираном септембра [[1941]]. године на Дреновачи, истакао се у борбама око [[Кулен Вакуф]]а и Доњег Лапца, а нарочито на Човки, [[3. октобра]] [[1941]]. године, када је Одред убио већи број непријатељских војника, међу којима четири официра, а међу њима и команданта 11. домобранског пука.

Због храбрости, исказане у дотадашњим борбама, Милан је [[29. новембра]] [[1941]]. године, приликом формирања батаљона [[Марко Орешковић]], постављен за командира вода. Као командир вода Милан се још више истицао у борбеним акцијама, а нарочито у току борби с италијанским снагама око [[Кореница|Коренице]], крајем [[1941]]. и почетком [[1942]]. године. У нападу на [[Доњи Лапац]], [[27. фебруар]]а [[1942]]. године, Милан је јуришао у стрељачком строју и без оружја савладао италијанског митраљесца. Непосредно после ослобођења Доњег Лапца примљен је у чланство [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]].

Средином априла [[1942]]. године, Милан је, као командир чете, са 32 борца ноћу отишао у Језеране, где се налазио јак усташко-домобрански гарнизон, и заузео цркву коју су усташе претвориле у утврђење. Пошто напад јединица споља није успео, он је целог дана с борцима остао опкољен у цркви, одбијајући нападе усташа и нападајући околне утврђене зграде. У току овог напада његова група је успела да зароби команданта гарнизона, а следеће ноћи Милан се с борцима пробио из окружења, уз губитке од двоје мртвих и једног рањеног.

Када је [[7. мај]]а [[1942]]. године у [[Кореница у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Кореници]], формиран [[Први пролетерски батаљон Хрватске]] Милан је постављен за његовог оперативног официра. Убрзо је постао заменик команданта, а потом и командант овог [[батаљон]]а. Вештим командовањем и храброшћу истицао се у многим борбама батаљона у [[Лика|Лици]], [[Далмација|Далмацији]], [[Горски котар|Горском котару]], [[Хрватско приморје|Хрватском приморју]], [[Жумберак|Жумберку]], [[Словенија|Словенији]] и [[Кордун]]у. Посебно се истакао када је, [[18. јул]]а [[1942]]. године, његов батаљон, заједно с Трећим батаљоном [[Први приморско-горански партизански одред|Првог приморско-горанског партизанског одреда]], на путу између [[Сењ]]а и [[Нови|Новог]], уништио батерију 57. артиљеријског пука италијанске дивизије Ломбардија, и почетком августа исте године, када су Први пролетерски батаљон и Ударни батаљон [[Други приморско-горански партизански одред|Другог приморско-горанског партизанског одреда]], на путу између Герова и Црног Луга, ослободили 400 људи, жена и деце које су италијански фашисти спроводили у логор.

Приликом формирања Тринаесте хрватске бригаде „[[Јосип Краш]]“ (''касније [[Тринаеста пролетерска ударна бригада]] „[[Раде Кончар]]“''), [[10. новембра]] [[1942]]. године, Милан је постао командант Првог батаљона и заменик команданта бригаде. Значајан успех бригада је, заједно с [[Четврта кордунашка бригада|Четвртом кордунашком бригадом]], постигла почетком јануара [[1943]]. године, заузимајући Крашиће, када је убијено око 200, а заробљено 314 [[Усташе|усташа]] и [[Домобрани|домобрана]]. У току ове борбе Милан је рањен.

Априла [[1943]]. године постављен је за команданта Тринаесте пролетерске ударне бригаде. Убрзо потом извео је, ноћу [[28. мај|28]]/[[29. мај]]а, једну од успешнијих акција на Једриличарску школу у Светој Јани, код [[Загреб]]а. Милан је, преобучен у домобранку ваздухопловну униформу, упао с групом борца на [[аеродром]], разоружао стражу и нападом батаљона споља веома брзо сломио отпор изненађеног непријатеља. Тада је заробљено 70 домобрана, 56 питомаца, 4 официра и 4 наставника, а уништена су два авиона, као и више једрилица, све стамбене зграде и радионице на аеродрому. Под Милановом командом бригада је постигла још низ значајних успеха у борбама у [[Жумберак|Жумберку]] и [[Словенија|Словенији]], а затим у саставу [[Прва пролетерска дивизија НОВЈ|Прве пролетерске дивизије]] у [[Босна (област)|Босни]] и [[Србија|Србији]], и приликом [[Београдска операција|ослобођења Београда]] и [[Земун]]а.