Венчање — разлика између измена

'''Венчање''' је церемонија која се одвија приликом ступања у [[брак]]. Може се одржати на веома различитим местима, али је најчешће у [[Црква (заједница)црква|цркви]] или некој државној [[институцијаустанова|институцији]]. Венчање које се не обави у [[Црква (заједница)црква|цркви]] назива се [[грађански брак|грађанско венчање]] и оно се обавља пред [[матичар]]ем у присуству два [[сведок]]а. Тада будући супружници обећавају да ће живот провести заједно и да ће поштовати принципе брака, као и једно друго. Након тога, матичар им издаје венчани лист, односно потврду о томе да је брак званично склопљен. Супружници при томе могу да задрже своје [[презиме]] или преузму и/или додају презиме свог супружника.

[[Датотека:Hindu marriage ceremony offering.jpg|мини|хиндуси]]Многе [[религија|религије]] обављају различите [[обред]]е и [[светковина|светковине]] које се одржавају приликом ступања у брак двоје [[верник]]а. На државним [[закон]]има је да те бракове верификују као легалне или не. [[Хришћански брак]] се углавном склапа у [[Црква (заједница)црква|цркви]]. Брак склопљен пред [[Бог]]ом требало би да траје цео [[живот]], али данас црквене [[власт]]и дозвољавају [[развод]], па и склапање новог брака. [[Православље|Православни]] [[свештеник|свештеници]] [[крунисање|крунишу]] младенце, док је код свих хришћана уобичајена размена [[бурма|бурми]]. [[Јеврејско венчање]] у [[синагога|синагоги]] је заправо [[договор]] двоје људи које благослови Бог. Они на венчању газе [[кристал]]ну [[чаша|чашу]] како би показали како је [[љубав]] драгоцена и крхка. [[Муслимански брак]] је резултат [[договор]]а две [[породица|породице]], а венчање се обавља у [[кућа|кући]]. Младенци [[хиндухинди|хиндуистичке]]истичке вероисповести седам пута обилазе око свете [[ватра|ватре]], док код сика младожења води младу око свете [[књига|књиге]]. Код сика је невеста обучена у црвено, док је у последњих сто година у западној [[Европа|Европи]] постало уобичајено да млада носи раскошне беле [[венчаница|венчанице]], што се сматра симболом чистоте и [[невиност]]и. Сики, Јевреји и муслимани дозвољавају развод, али нерадо. За брачни пар који наиђе на [[тешкоћа|тешкоће]] постоје [[саветник|саветници]] за брачне [[проблем]]е. Међу хиндусима, сикима и муслиманима се често дешавају уговорени бракови (док су супружници још деца), па се дешава и да се будући млада и младожења и не познају. У [[племе]]ну [[Бербери]] у [[Мароко|Мароку]] постоји [[празник]] невести који се прославља сваке године у септембру. То је прилика да млади људи нађу себи сродну душу. Мушкарци који траже невесту том приликом су обучени у бело, а девојке су покривене [[вео|веловима]] тако да [[лице]] не може да им се види. Младић ће видети лице девојке тек ако је ожени, што значи да [[разговор]]ом треба да оцени да ли је она за њега. Венчаће их такозвани [[кадија]].<ref>Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд.</ref>

У [[Кина|Кини]] је могуће да чак и особе које више нису међу живима ступе у брак. Тада се приређују такозвана [[венчање духова|венчања духова]]. Био је то начин да, родитељи девојке или младића који су умрли пронађу [[зетсрпски сроднички односи|зета]]а или [[снајаснаха|снају]] (који су живи). Оваква вечања се спомињу у кинеским [[легенда]]ма пре најмање две хиљаде година.<ref>http://www.politikin-zabavnik.co.rs/index.php?broj=2943 [[Политикин Забавник|Политикин забавник]] број 2943</ref>

[[Кум]]у и [[стари сват|старом свату]] се, осим буклије, носи и [[јабука]] у коју они утискују [[дукат]] или [[метал]]ни [[новац]]. Припреме за венчање се дешавају и у кућама младе и младожење: [[цвећецвет|цвећем]]м се кити [[капија]] и [[кућа]]. Девојке такође сакупљају и [[рузмарин]] којим ће касније китити сватове. Струк рузмарина се везује траком која је у бојама српске заставе а на одећу учесника свадбе се причврћује [[чиодашпенадла|чиодама]]ма, Кићење се наплаћује а новац остаје девојци која је китила сватове. Два дана уочи свадбе, капија испред младожењине куће се отвара и не затвара се до краја весеља. У данашње време често се уместо рузмарина користе и метални беџеви који се каче на гардеробу. <ref name="народ"/>

На сам дан свадбе, од раног [[јутро|јутра]], девојка се припрема и облачи [[Venčanica|венчаницу]]. Њене другарице и [[сестрасрпски сроднички односи|сестре]] дођу да је ките, [[чешаљ|чешљају]] и [[песма|певају]] јој. Те песме могу да буду и тужне јер традиционално девојка напушта родитељски дом.<ref name="народ"/>

У кући младожење је окупљање сватова које девојке ките рузмарином. Младожења са друговима или [[брат|браћом]] одлази колима (или [[фијакер]]ом) по [[кум]]а који се сматра важним гостом и који се дочекује [[музика|музиком]]. Исту част има и [[стари сват]]. Ту је и [[барјактар]] или другачије [[војвода]] који је обично младожењин [[српски сроднички односи|зет]], који на свадби иде први и носи државну заставу.<ref name="народ"/>

[[Традиција]] налаже да до невесте није лако доћи. На капији је високо подигнута јабука коју младожења или његов рођак треба да погоди из [[пушка|пушке]], а на улазу је постављена препрека испод које је [[корито]] са водом у које сватови убацују новац како би прошли. Такође, брат неће извести сестру док му младожења или [[српски сроднички односи|девер]] не плати.

[[Српски сроднички односи|Свекар]] је тај који помаже младој да изађе из фијакера и дарује јој [[злато|златни]] дукат, а она њему [[кошуља|кошуљу]].