Вернер Форсман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 18:
|напомене =
}}
'''Вернер Теодор Ото Форсман''' ({{јез-нем|Werner Theodor Otto Forßmann}}; [[Берлин]], [[29. август]] [[1904]] — [[Шопфхајм]], [[1. јун]] [[1979]]) је био немачки лекар који је [[1956]]. добио [[Нобелова награда за физиологију или медицину|Нобелову награду за физиологију или медицину]] (заједно са [[Андре Курнанд|Андре Фредерик КурнанКурнаном]]ом и [[Дикинсон В. Ричардс]]ом) за развој методе која је омогућавала [[катетеризација срца|катетеризацију срца]] и истраживања у области болести [[Срце|срца]]. Године [[1929]], он је под локалном [[Анестезија|анестезијом]] у сопствено [[тело]] кроз вену руке убацио [[катетер]]. Не знајући да ли и на ком месту у телу катетер може да прободе вену, он је ризиковао сопствени живот у интересу науке, и успео да катетер уведе у сопствено [[срце]].
 
== Биографија ==
Вернер Теодор Ото Форсман је рођен у [[Берлин]]у, [[Немачка]] [[29. август]]а [[1904]], од оца Јулиуса и мајке Еми (Хинденберг) Форсман ''(Julius и Emmy (Hindenberg) Forssmann)''. Његов отац, [[адвокат]], био је капетан у војсци током [[Први светски рат|Првог светског рата]], у коме је и погинуо [[1916]]. Форсман је основно образовање започео у основној и средњој школи у Берлину. Године [[1922]] Форсман је даље школовање наставио на Универзитету у Берлину, у коме је студирао медицину. Након што је дипломирао започео је [[1925]], двогодишњи стаж у Берлину, и јануара [[1928]]. добио диплому доктора, да би одмах [[1929]]. започео и свој клинички рад у Универзитетској амбуланти у Берлину, где је радио у класи професора Георга Клемперера ''(Georg Klemperer)'', а такође и у класи професора анатомије Рудолфа Фицка ''(Rudolph Fick)''. Наставу из [[хирургија|хирургије]] започео је [[1929]]. у [[Еберсвалде]]ској Хируршкој клиници ''(August Victoria Home)'' у [[Еберсвалде|Еберсвалдеу]]у, близу [[Берлин]]а, где је кроз праксу проверавао теорију да би [[лек]]ови за реанимацију [[Срце|срца]] могли да се безбедно убризгавају у срце кроз катетер убачен у вену лакта директно у [[срце]].<ref>{{ен}}Werner Forssmann Biography на: [http://biography.yourdictionary.com/werner-forssmann yourdictionary.com], Приступљено 2011.01.21 </ref>
 
Убрзо Форсман мења посао, постаје плућни хирурга и уролог. У 1931 је почео да ради са Сауербрук Фердинандом, чувеним немачким хирургом, а [[1932]]. је почео да ради у Градској болници у Берлину и Мајнцу, све док није прешао на рад у берлинску болницу Рудолф Вирцхов, где је специјализацирао урологију под менторсством Карла Хеуска. Касније је постао шеф хируршке клинике у Градској болници Дрезден-Фридрихштад и Роберт Кох болници, Берлину.
 
Током [[Други светски рат|Другог светског рата]] Форсман је био заробљен од стране [[Савезнициантихитлеровска у Другом светском ратукоалиција|савезника]], као [[официр]] санитетске службе у чину [[хирургија|хирургхирурга]]а-[[мајор]]а. Пуштен је из америчког ратног [[Логор|заробљеничког логора]] у [[1945]]. После рата Вернер се преселио у [[Шварцвалд]], где је обављао [[љекар|лекарлекарску]]ску праксу заједно са супругом. У [[1950]]. се преселио у градић Бад Креузнац у Рајнској покрајини где је изучавао [[Урологија|урологију]] и радио као лекар опште праксе.
 
Године [[1954]], Форсман је награђен Орденом Лајбниц, Немачке академије наука и био почасни гост на Националном универзитету у [[Кордоба (Аргентина)|Кордоби]], [[Аргентина]]. Године [[1958]]. постао је шеф хируршког одсека евангелистичке болнице у [[Диселдорф]]у. Поново се вратио у Национални универзитет у [[Кордоба (Аргентина)|Кордоби]] [[1961]]. да би био иоменован за [[професор|почасног професор]]. Године [[1962]] Форсман је постао члан Извршног одбора немачког хируршке друштва, а нешто касније и члан Америчког колеџа грудих лекара и почасни члан Шведског удружења кардиолога, Немачког друштва за урологију и Удружења за дјечју заштиту Немачке.