Difference between revisions of "Георгиј Жуков"

У октобру [[1941]], када су се Немци приближили [[Москва|Москви]], Жуков замењује [[Семјон Тимошенко|генерала Тимошенка]] на дужности команданта и бива задужен да управља одбраном Москве (види [[Битка за Москву|Московска битка]]). Такође је руководио пребацивањем трупа са [[Руски далеки исток|Далеког истока]], где је велики део совјетских копнених снага био стациониран на дан [[Адолф Хитлер|Хитлерове]] инвазије. Успешна совјетска противофанзива [[1941]]. натерала је Немце да се повуку, ван домашаја совјетске престонице. Жуковљеви подвизи у закључивању о даљим непријатељевим потезима се сматрају једним од његових највећих достигнућа.
 
У [[1942]]. Жуков је постао заменик врховног команданта и послат на југозападни фронт да би командовао одбраном [[Волгоград|Стаљинграда]]. Под свеобухватном командом Васиљевског, надгледао је опкољавање и заробљавање немачке шесте армије године [[1943]]. по цени од око милион мртвих (види [[Битка за Стаљинград|Стаљинградска битка]]). Током стаљинградских операција Жуков је провео највећи део времена у безуспешним нападима на правцу [[Ржев]]-[[Вјазма]], позната као ''"[[РжевскаОперација биткаМарс|Ржевска кланица]]"'' ("Ржевская мясорубка"), без обзира на све прогласио је победу код Стаљинграда као своју, што је натерало Стаљина да потпише објаву о Жуковљевом непрописном понашању: ''"Супротно Жуковљевим тврдњама, он нема никакве везе са планом ликвидације групе немачких трупа код Стаљинграда; познато је да је план развијан и покренут у јесен 1942, док је Жуков био на другом фронту, далеко од Стаљинграда"''.
 
У јануару [[1943]]. организовао је први пробој немачке блокаде Лењинграда. После неуспеха Маршала [[Климент Ворошилов|Ворошилова]], преузео је акцију и успешно је прекинуо [[опсада Лењинграда|опсаду Лењинграда]] у јануару [[1944]].