Лика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.245.69.194 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung |
м Разне исправке |
||
Ред 28:
* остали, већином Југословени - 3.618 (4,38%)
Лика је кроз цели XX век била изложена депопулацији узрокованој различитим факторима - аграрном пренасељеношћу, затим Првим и Другим свјетским ратом ([[усташе|усташки]] покољ Срба, а било је и доста људи у различитим покретима, [[Југословенска војска у отаџбини|четници]]ма и [[Народноослободилачка војска Југославије|партизани]]ма), потом исељавањем становништва у развијенија подручја и на крају у грађанском рату [[1991]]-[[1995]]. на крају ког је у акцији „[[Операција Олуја|Олуја]]“ протјерано или убијено скоро све српско становништво. Посљедица свега тога је да данас на подручју Лике живи свега око 50.000 становника, док је прије само 80 година тај број износио приближно 200.000 становника.
Након поновног насељавања у [[18. век]]у, Лика је постала национално изразито мјешовито подручје, с готово подједнаким бројем хрватског и српског становништва. По етничком саставу могу се издвојити два основна подручја: западни дио (Бриње, Госпић, Оточац и Перушић) у којем доминирају Хрвати, те источни дио (Доњи Лапац, Грачац и [[Кореница]]), гдје су већину становништва чинили Срби. Упркос сталном исељавању и етничком чишћењу током [[Рат у Хрватској|рата]] 1991-1995, та се подјела и данас може уочити. Срби су и према попису из [[2001]]. године већина у општинама Доњи Лапац и [[Општина Врховине|Врховине]], а чине значајан удио у општинама Грачац, Плашки, [[Плитвичка језера|Плитвичка Језера]] и [[Удбина]]. Насупрот томе, на подручју Госпића и Оточца Хрвати чине преко 90 % становништва.
| |||