Пријатељи (мемоари) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
м Разне исправке |
||
Ред 18:
[[Криста Ђорђевић|Кристу Ђорђевић]] Ћосић назива „једином југословенском партизанком која је била Госпођа“. Рођена је [[1892]]. године у Загребу, а отац јој је био познати српски политичар и банкар Светислав Шумановић, стриц чувеног сликара [[Сава Шумановић|Саве Шумановића]]. По завршетку Првог светског рата удала се за Србина из Хрватске Ђурицу Ђорђевића, професора Медицинског факултета, који се [[1918]]. године доселио у Београд. Криста и Ђурица су активно учествовали у културном жиботу Београда између два светска рата, помажући многе уметнике, као што је вајар [[Сретен Стојановић]], а Криста је са том праксом наставила и после Ђуричине смрти [[1936]]. Активно је суделовала у изградњи уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану.
[[1941]]. године да не би била ухапшена од стране специјалне полиције, Госпођа (како су је сви, па и [[Јосип Броз Тито|Тито]] и [[Иво Лола Рибар]], звали) се склонила у село Страгаре, у кућу Дуле и Светислава-Тиле Јовановића (кога су [[1944]]. заклали [[Југословенска војска у отаџбини|четници]]). Ту је и упознала Добрицу Ћосића, који је у то време био партизан. После рата, Ћосић и његова супруга Божица су живели са Госпођом у Београду, али како је Ћосићева кћерка Ана (рођена [[1954]]) расла, то је угрожавало Госпођин мир и комфор, па су [[1957]]. морали са тугом да се растану. Од Госпођиних политичких пријатеља, после рата најоданији јој је остао [[Петар Стамболић]], који је до њене смрти [[1981]]. бринуо о њој. У Ћосићевом сећању она је остала „у рату илегалска и партизанска сарадница, у миру помајка, а свагда Госпођа“.
== [[Антоније Исаковић]], животни друг ==
| |||