Операција Валкира — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
требало би неко да напише чланак о овоме |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Операција Валкира''' ([[Немачки језик]]: '''Унтернехмен Wалкüре''') био је хитни план о [[опстанак владе|опстанку владе]] састављен за Територијалну резервну армију немачке [[Копнена војска (Вермахт)]|Копнене војске]] која би га извршила ако би, из било којег разлога, дошло до распада грађанске послушности у држави, проузрокованој немогућношћу [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|нацистичке]] владе да одржи контролу над грађанима. План је накнадно одобрио и [[Адолф Хитлер]], страхујући да би стална [[Савезничка бомбардовања]] могла проузроковати грађанске немире или побуну затвореника у логорима за [[присилни рад]].
Немачки официри, генерал [[Фридрих Олбрихт]] и генерал-мајор [[Хенинг фон Тресков]] модификовали су план како би, након Хитлеровог убиства током [[Јулска завера|Јулске завере]], преузели власт, разоружали [[Шуцштафел]] и ухитили све више нацистичке службенике. Како би се немачки официри ослободили заклетве коју су положили Хитлеру, Хитлер је морао бити убијен, а не ухапшен. Након дуге припреме, Јулска завера догодила се [[1944]], али без успеха.
==Планирање==
Изворни план, чији је циљ било ношење с грађаским немирима, осмислили су сарадници генерала Олбрихта под његовом супервизијом као председника Главног војног уреда, а убрзо је одобрен и од стране самог [[Адолф Хитлер|Хитлера]].<ref name="Ref-1"/> Иако се идеја о кориштењу Резервне армије у државном удару јавила јако рано, није се могла остварити због невољности генерал-пуковника [[Фридрих Фром|Фридриха Фрома]] да сарађује, пошто је он био једина особа (осим Хитлера) која је могла покренути Операцију Валкира, што је завреницима био велик проблем. Међутим, лекције научене из [[Операција Спарк (1940)|неуспјешног покушаја атентата]] од [[13. март]]а [[1943]], натерале су генерала Олбрихта да досадашње планове прогласи неадекватним, и да се у следећи покушај укључи Резервна армија, без обзира на Фромов пристанак.
Изворна заповијед Валкире обухватала је једино стратегију која се бавила борбеном спремношћу раштркане Резервне армије. Олбрихт је плану додао анекс, Валкиру II, који је осигуравао брзо окупљање јединица у борбене групе спремне за извршавање наредби. Током августа и септембра [[1943]], [[Хенинг фон Тресков]] је закључио како је Олбрицхтова промена неадекватна, па је сам увелико проширио Валкиру и додао неке нове наредбе. Тајна декларација везана уз Валкиру започињала је овим речима:
{{цитат|Фирер, Адолф Хитлер, је мртав! Радикална група страначких лидера покушала је искорисити ситуацију у своју корист нападајући наше борце с леђа како би се домогли власти.}}
Тресковје додао и детаљан опис преузимања зграда министарстава у [[Берлин]]у, [[Хајнрих Химлер|Химмлеровог]] средишта у [[Источна Пруска|Источној Прусији]], радио станица и телефонских уреда, и осталих нацистичких уреда, укључујући и војне области и концентрационе логоре.<ref name="Ref-1"/> Иако се сматрало да је [[Клаус фон Штауфенберг]] најодговорнији за детаљни план Операције Валкира, документи које су [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјети]] узели након рата и јавности објавили [[2007]] откривају како је већ [[1943]] Тресков детаљно разрадио операцију.<ref> [http://www.atypon-link.com/OLD/doi/pdf/10.1524/VfZg.2007.55.2.331 Peter Hoffmann, "Oberst i. G. Henning von Tresckow und die Staatsstreichpläne im Jahr 1943]</ref> Све писане документе обрађивале су Трескова супруга Ерика и Маргарет фон Овен, његова секретарица. Обе су носиле рукавице да не би оставиле отиске прстију.<ref name="Ref-1">{{Cite book |ref= harv|last=Fest|first=Joachim|title=Plotting Hitler's Death: The Story of German Resistance|url=http://books.google.com/books?id=MCWrQgAACAAJ|year=1996|publisher=Henry Holt and Company|isbn=978-0-8050-4213-9|pages=219}}</ref>
У бити, главни циљ плана био је преварити Резервну војску како би започела рушење нацистичке владе и успоставу нове власти под лажном идејом да је [[Шуцштафел]] организовао [[пуч]] у којем је убијен и сам [[Адолф Хитлер]]. Како би се план остварио, требало је уверити ниже официре Резервне армије да је нацистичка влада показала нелојалност и неадекватно понашање према држави, те да је се због тога треба уклонити с положаја. Уротници су рачунали на то да ће Резервна војска досљедно слиједити упуте док су год оне стигле од легитимног извора, тј. штаба Резервне армије. Осим Хитлера, једино је генерал и заповедник Резервне армије [[Фридрих Фром]] могао покренути Валкиру, па га је требало или придобити или уклонити у случају успеха плана. Фром је, као и већина виших официра, знао за војне завере против Хитлера, али није их нити подржавао нити пријављивао [[Гестапо|Гестапу]].
==Спровођење==
Кључну улогу у спровођење имао је пуковник [[Клаус фон Штауфенберг]] након свог покушаја атентата на [[Адолф Хитлер|Хитлера]] [[20. јул]] [[1944]]. Штауфенберг је такођер побољшао план операције и измијенио наредбу како би ју прилагодио ситуацији. Штауфенберг је као Начелник штаба Резервне војске имао сталан приступ Хитлеру због подношења извештаја, а истовремену је био потребан у штабу ради имплементације Валкире. На почетку, Тресков и Штауфенберг су покушали пронаћи друге официре с приступом Хитлеру који би могли извести атентат. Генерал [[Хелмут Штиф]], Начелник организације Врховног заповједништва војске, добровољно се јавио за улогу атентатора, али касније је одустао. Сам Тресков је неколико пута покушао добити посао у Хитлеровом штабу, али безуспешно. На крају, Штауфенберг је одлучио како ће он сам и извршити атентат на Хитлера и спровести Валкиру, што је увелике смањило шансе за успех. Након два неуспела покушаја, Штауфенберг је поставио бомбу [[20. јул]]а [[1944]] и брзо кренуо натраг у Берлин како би преузео своју почетну улогу.
Када је открио да бомба није убила Хитлера, Фром је наредио смртну казну за генерала Олбрцхта, пуковника [[Албрехт Мерц фон Квирнхајм|фон Квинрнхајма]], пуковника Штауфенберга и поручника [[Вернер фон Хефтен|фон Хефтена]]. Мало иза поноћи, четири завреника су одведена на мало брдо земље где су их осјетљивала светла упаљених аутомобила, а затим су стрељани по наредби генерала Фрома.<ref>Rupert Butler, The Gestapo: A History of Hitler's Secret Police 1933-45. London: Amber Books Ltd. 2004. str. 149.</ref>
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
| |||