Вештачки радиоактивни изотопи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 3:
Најчешће се добијају бомбардовањем атомских језгара елементарним честицама или другим атомским језгрима и распадом или цепањем тако добијених језгара.
 
Вештачки радиоактивни изотопи могу бити веома кратког века (мање од једне [[секунда|секундесекунд]]е) а могу бити и дугоживећи, до неколико стотина година. Краткоживећи изотопи имају изванредно велику примену. Нукеарна медицина највећим делом се бави применом краткоживећих радиоактивних изотопа у лечењу и дијагностици. Рецимо [[pozitronska emisiona tomografija|позитрон емисиона томографија]] користи изотопе угљеника 11-C (~20 мин), азота 13-N (~10 мин), кисеоника 15-O (~2 min) и флуора 18-F (~110 мин).
 
Дугоживећи радиоактивни изотопи настали сагоревањем нукеарног горива у атомским цетралама представљају највећи проблем у складиштењу истрошеног нуклеарног горива.