Скулптура барока — разлика између измена

Свакако највећи вајар барока је [[Ђанлорензо Бернини]]; Његове скулптуре су најближи [[Уметност старе Грчке|хеленистичком]] мајсторству античких Грка, чак ближи од [[Микеланђело Буонароти|МикеланђелоМикеланђелових]]вих скулптура. У поређењу са Микеланђеловим, његов ''[[Давид (име)|Давид]]'' је много динамичнији и практично нам дочарава присутност непријатеља – [[Голијат]]а. Ова скулптура је набијена енергијом, дотад невиђеном у вајарству и уједно је прототип барокне скулптуре. Бернини је био упознат с ренесансним хуманизмом и теоријом, па у његовим скулптурама велику важност има гест и експресија емоција.

Барокна скулптура је у саодносу с простором око ње, динамична и пуна енергије у комбинацији са сликарством ствара илузију као ону на позорници. То се можда понајбоље види из другог Бернинијевог ремек-дела – ''[[Екстаза Св. Терезе]]'' у Цркви ''Св. Марије од победе'' у Риму. Бернини постиже осјећај верског усхићења и бола на лицу Св. Терезе и њеном пренабораном хаљином, уз очиту везу са божанским приказано њежним анђелом са стрелом и снопом златних линија које се спуштају са свода. Овај театрални приказ је појачан [[илузионизаммађионичар (илузионист)|илузионистичком]] [[Фреска|фреском]] која се меша са архитектуром изнад олтара.

У овим театралним делима, површина зида је третирана као једна површина на којој су фреске сликане јаким контрастом светла и сенке и просипају је из оквира архитектуре и спајају с истинским тродимензионалним скулптурама. Крајњи израз барокног илузионизма постиже се на своду прве [[Исусовци|исусовачке]] цркве у Риму, познате као ''[[Ил Џезу]]''. Заједничка карактеристика тих скулптура је њихова надмоћ над архитектуром која одлази потпуно у други план. То је најочитије на пребогатој фонтани ''[[Фонтана ди Треви|Ди Треви]]'' у Риму.

[[Датотека:Sankt Petersburg Dekabristenplatz 2005 c.jpg|мини|лево|250п|Коњанички споменик [[Петар Велики|Петра Великог]] у [[Санкт Петербург|ПетроградПетрограду]]у из [[1782]].]]

Барок је први стил који прелази [[Атлантски океан|Атлантик]], те обухвата готово цели глобус и појављује се на свим континентима. Нпр. огромне барокне цркве и манастире, те палате и утврђења у [[Мексико|Мексику]] или [[Бразил]]у. Па чак и у државама Европе које су гајиле традицију византијске уметности јављају се велики домети барока. [[Петар Велики]] који је отворио [[Русија|Русију]] западу чак гради цели један барокни град по узору на западноевропске престолнице – [[Санкт Петербург|Петроград]], а царица [[Катарина Велика|Катарина II Велика]] је тамо подигла један од највеличанственијих коњаничких споменика, који приказује управо Петра Великог на пропетом коњу на стрмом постољу попут стене.