Битка на Крбавском пољу — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 26:
== Битка ==
Крајем лета 1493. године, [[Јакуб-паша Хадум]] је провалио са својим акинџијама (лаком кољицом), укупно око 8.000, преко река [[Уна|Уне]] и [[Купа (река)|Купе]] у Штајерску и опустошио [[Цеље]] и [[Птуј]]. Приликом повратка из Словеније, Турци су опустошили и [[Хрватско Загорје]], спалили и опљачкали богати градић кнеза Франкопана, [[Модруша|Модрушу]], у којем је била и смештена бискупија, с циљем повратка у Босну, при чему није познато којим правцем су се враћали. Према подацима једног турског летописца, Јакуб-паша је са својим снагама наишао на хрватске феудалне снаге на једној планини (верује се Мала Капела), које су му препречиле пут. Како је био угрожен с леђа од штајерског грофа, Јакуб-паша је понудио хрватско бану [[Емерих Деренчин
Чим је сазнао за промену правца кретања турских снага, бан Деренчин је прегруписао снаге и на Крбавском пољу окупио до тада међусобно завађене хрватске кнезове, [[Иван Фрранкопан|Ивана Франкопана Цетинског]], Бернардина Франкопана Модрушког, [[Никола Франкопан|Николу Франкопана Тржичког]], Карла Гушића, [[Petar Zrinski|Петра Зринског]], [[Јајце|јајачког]] бана Михајла Петкауа, Јураја Влатковића, сина херцега [[Влатко Косача|Влатка Косаче]] и друге. Хрватске снаге су бројиле око 3.000 тешких коњаника, око 2.000 пешака и око 6.000 слабо наоружаних и војно необучених сељака. Иако су неки од кнезова предлагали напад на турске снаге на планинском земљишту, што је било неуобичајена тактика војски феудалног раздобља и могући прави избор, одлучено је да се Турци нападну фронтално у три коњичке групе по обичају тог времена. Прву група су сачињавале славонске бандерије под заповедништвом Фердинанда Берисбурха, другу - хрватске снаге под Иваном Франкопаном Цетинским и јајачким баном Михајлом Петкауом и трећу - остатак под Николом Франкопаном Тржичким и Бернандом Франкопаном Модрушким. Између ових коњичких скупина су били распоређени сељаци и пешадија.
Ред 44:
Крбавска битка је почетак и главни узрок распада целог бившег Хрватског краљевства. У тој бици пропале су многе хрватске племићке породице. Погинули су кнез Иван Франкопан Цетински, јајачки бан Јурај Влатковић, син бана Деренчина Мирко Деренчин, а сам бан Деренчин умро је у турском заробљеништву. Погинуло је и 70 свештеника и редовника, те још око 10.000 хрватских војника. То је био велики губитак способних мушкараца за одбрану, а међу њима оног најважнијег, хрватског племства које је било главни носитељ и предводитељ у одбрани земље.
Хрватски народ од тада узмиче од Неретве према [[Цетина|Цетини]] и [[Велебит]]у, са Спрече према [[Сава
[[Категорија:Битке]]
|