Адолф Ајхман — разлика између измена

Читањем и предавањем оптужнице Ајхману, 1. фебруара 1961. године, истовремено је припремљен протокол одбране на преко 3.000 страна са 1.300 докумената (касније око 1.600), те је састављена листа од тридесетдевет сведока. Под службеним бројем 40/61 11. априла 1961. године почиње процес против Адолфа Ајхмана на Окружном суду у Јерусалиму. Деветомјесечном припремом и истрагом састављена је оптужница у 15 тачака под председавајућим судијама [[Моше Ландау]], [[Бенјамин Халеви]] и [[Јицак Равех]]. Главни тужилац је био [[Гидеон Хауснер]], а његов замјеник [[Габријел Бах]]. Основица за оптужницу је састављена на основу преко 1.500 докумената и саслушања 100 свједока, од којих су 90 били бивши логораши концентрационих логора.{{sfn|Efron|Weitzman|2009|pp=415}}. Његов адвокат је био Нијемац [[Роберт Серватијус]], што је иначе пракса преузета након Нирнбершког процеса, а што је омогућено доношењем посебног закона по коме један страни адвокат може заступати оптуженог на израелском суду, јер се није могао наћи ниједан израелски адвокат који би заступао Ајхмана. Одбрана је позвала слиједеће свједоке: [[Ерих фон дем Бах-Зелевски]], [[Рихард Баер]], [[Курт Бехер]], [[Теодор Хорст Грел]], [[Вилхелм Хетл]], [[Валтер Хупенкотен]], [[Ханс Јитнер]], [[Херберт Каплер]], [[Херман Крумеy]], [[Макс Мертен]], [[Франц Новак]], [[Франц Алфред Сих]], [[Алфред Славик]], [[Еберхард фон Таден]], [[Едмунд ВезенмајерФезенмајер|Едмунд ВесенмајерФезенмајер]] и [[Ото Винкелман]].