Toledska prevodilačka škola — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 1:
{{ФФ201415}}
Kulturološki [[Феномен|fenomen]] poznat pod imenom '''Toledska prevodilačka škola''' razvija se tokom [[XII]] i [[XIII]] veka. Prevodilačka škola koja je postojala u [[Toledo|Toledu]] nije predstavljala školu u današnjem smislu, već se pojam odnosio na ljude koji su se okupljali kako bi se bavili [[Превођење|prevođenjem]] tekstova, i to pre svega sa [[Арапски језик|arapskog jezika]].▼
▲Kulturološki [[Феномен|fenomen]] poznat pod imenom Toledska prevodilačka škola razvija se tokom [[XII]] i [[XIII]] veka. Prevodilačka škola koja je postojala u [[Toledo|Toledu]] nije predstavljala školu u današnjem smislu, već se pojam odnosio na ljude koji su se okupljali kako bi se bavili [[Превођење|prevođenjem]] tekstova, i to pre svega sa [[Арапски језик|arapskog jezika]].
[[Датотека:Toledo Skyline Panorama, Spain - Dec 2006.jpg|десно|мини|500п|Toledo]]
U srednjem veku u [[Шпанија|Španiji]] koegzistiraju tri vere, tri [[Нација|nacije]]: [[Мавари|Mavari]], [[Јевреји|Jevreji]] i [[Хришћани|hrišćani]]. Njihov način života, poimanje sveta, kao i nivo njihovog kulturnog razvitka bili su veoma drugačiji. Najrazvijenija od triju civilizacija nesumnjivo je bila [[Арапи|arapska]]. [[Хришћани|Hrišćani]] su bili svesni kulturne nadmoći [[Мавари|Mavara]], te su težili da je što bolje upoznaju. [[Јевреји|Jevreji]] su mahom bili dobri poznavaoci [[Арапски језик|arapskog jezika]], ali i njihove kulture. [[Арапи|Arapi]] su odlično poznavali [[Грчка|grčku]], rimsku i istočnjačku tradiciju. Izuzetno bogate [[Библиотека|biblioteke]] mavarskih vladara i velikaša, naročito u [[Toledo|Toledu]] i [[Кордоба|Kordobi]], obilovale su štivom iz raznih oblasti, pre svega [[Филозофија|filozofije]]. Čitava [[Европа|Evropa]] toga vremena pokazivala je interesovanje za mavarsku nauku i umetnost, te možemo reći da je [[Шпанија|Španija]] imala ulogu mosta između Istoka i Zapada.
[[Датотека:Grande e general estoria (códice del Escorial).jpg|десно|мини|200п|Opšta istorija]]
Линија 17 ⟶ 14:
[[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] (1221-1284) vladao je [[Kastilja|Kastiljom]] u periodu između [[1252]]. i [[1284]]. godine. Kao vladar nije visoko ocenjen ni od svojih savremenika, ni od strane istoričara, ali je njegov doprinos kulturi ogroman.
Većina njegovih ambicioznih poduhvata i na spoljnopolitičkom i na unutrašnjem planu završila se porazima. Kao i njegovi prethodnici, borio se protiv [[Мавари|Mavara]]. Velika želja mu je bila da pređe u [[Африка|Afriku]] i tamo u korenu uništi mavarsku vojničku silu. U tome nije imao većih uspeha. Želeo je da proširi svoju kraljevinu i da joj pripoji izvesne strane pokrajine na koje je polagao pravo na osnovu svojih porodičnih veza. [[Папа|Papa]] mu je zabranio da upotrebljava u međunarodnim dokumentima titulu ''el rey de los romanos''<ref name="Samurović-Pavlovi">Samurović-Pavlović Ljiljana. Španska književnost I. Beograd: Nolit, 1985</ref>.
Imao je poteškoća i u unutrašnjoj politici. [[Властела|Vlastela]] ga je dovela u sukob sa sinom Sančom, smatravši ga pogodnijim za vođenje zemlje od njegovog oca. [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso]] je preminuo ne izmirivši se sa sinom koga je mnogo voleo. Posle očeve smrti, došavši na kastiljanski presto, Sančo je nastavio da sprovodi u delo Alfonsove intelektualne poduhvate.
Линија 23 ⟶ 20:
Don Alfonso bio je istinski [[Ерудита|erudita]] i mecena. Poznavao je mnoge [[Наука|nauke]] ([[Право|pravo]], istorija, [[Геометрија|geometrija]], [[Астрономија|astronomija]]) i umetnosti ([[književnost]], [[Сликарство|slikarstvo]], muzika). Delo urađeno pod njegovim nadzorom ima preko 20 tomova i obuhvata: istoriju Opšta istorija naroda (''La General e Grand Estoria''), [[Право|pravo]] (''Las siete partidas''), prirodne nauke Alfonsove tablice (''Las Tablas alfonsíes, Los Libros del saber de astronomía'') i igre (''Libros de Ajedrez, Dados y Tablas'').
Period [[XI]], [[XII]] i [[XIII]] veka dugo je smatran dobom intelektualnog siromaštva, što su kasnija istraživanja pobila, prikazavši nam ovo razdoblje kao period stalne želje za napretkom, [[Образовање|obrazovanjem]] i sticanjem [[Informacije|informacija]] iz raznih naučnih oblasti.
Линија 29 ⟶ 26:
[[Реконкиста|Rekonkista]] u [[Шпанија|Španiji]] nije sprečila učene [[Хришћани|hrišćane]], [[Мавари|Mavare]] i [[Јевреји|Jevreje]], koji su najčešće bili i vrsni poznavaoci [[Арапски језик|arapskog]], da udruženim snagama proučavaju dragocene rukopise mavarskih biblioteka. Njihovi napori rezultirali su nastajanjem kulturološkog fenomena poznatim pod imenom nazivom Toledska prevodilačka škola (Escuela de traductores de Toledo), koju su činili ljudi koji su se bavili [[Превођење|prevođenjem]]. Toledska prevodilačka škola je prošla kroz dve etape tokom svog postojanja. Prva etapa postojanja škole je u [[XII]] veku, kada se prevodi sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]], dok je druga etapa u [[XIII]] veku kada bave prevođenjem sa arapskog na kastiljanski jezik.
U [[XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (Raimundo 1126-1152) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija mežu evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[Aristotel|Aristotelova]] dela koja su sadrzala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sina]] i [[Ал Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљански језик|kastiljanski jezik]], u [[XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna jedna izuzetna istorijska ličnost – kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] (Alfonso X el Sabio)<ref
Načini na koje su prevodili vremenom su se menjali. U početku, [[Јевреји|Jevrejin]] ili [[Хришћани|hrišćanin]] koji je znao [[Арапски језик|arapski]] prevodio je na narodni jezik tekst, i to usmeno, pred drugim [[Преводилац|prevodiocem]], koji je slusao i prevodio na [[Латински језик|latinski]]. Vremenom, ovakav način rada je promenjen, za vreme [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonsa X]], knjige su prevodili ljudi koji su poznavali više [[Језик|jezika]], mada je njihov rad na kraju bio prekontrolisan. Takođe, prevodilo se i sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Хебрејски језик|hebrejski]], kao i sa [[Хебрејски језик|hebrejskog]] na [[Латински језик|latinski]].<ref>Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar - jun 1984: 92-99</ref>
Линија 35 ⟶ 32:
[[Алфонсо X од Кастиље|Don Alfonso]] je sakupio na svome dvoru u [[Toledo|Toledu]], kasnije će isto učiniti i u [[Севиља|Sevilji]] i [[Мурсија|Mursiji]], najbolje poznavaoce [[Наука|nauka]] i [[Уметност|umetnosti]] među [[Шпанци|Špancima]], [[Мавари|Mavarima]] i [[Јевреји|Jevrejima]]. Mavarski i jevrejski učeni ljudi prevodili su tekstove sa [[Арапски језик|arapskog]] i [[Хебрејски језик|hebrejskog]], dok su mu kastiljanski učenjaci pomogali u sređivanju materijala ili su pod njegovim nadzorom pisali [[Текст|tekstove]] na španskom. Alfonso je i sam bio učesnik u ovom poduhvatu, a ne samo njegov organizator. U realizaciji su mu pomagali mnogobrojni saradnici, pripadnici triju nacija, čija su imena u velikom broju i sačuvana.
[[Датотека:Lapidario.jpg|десно|мини|150п|Drago kamenje]]
Линија 44 ⟶ 41:
Drago kamenje (''Lapidario'') – Alfonso je zadužio jednog sveštenika i jednog jevrejskog fizičara da ovu knjigu pronađenu kod jednog toledskog Jevrejina prevedu na kastiljanski. U knjizi su objašnjene čudotvorne osobine dragog i poludragog kamenja, kao i njihov uticaj na sudbinu i zdravlje čoveka.
<ref name="Jebra_1984"/>
Značajni prevodioci toga doba jesu Domingo Gundisalvo, Đerardo iz Kremone, Huan Ispalense i [[Герман Далматински|German Dalmatinski]].
Domingo Gundislavo i Huan Ispalense su sarađivali, Ispalense je prevodio sa arapskog na narodni, a zatim Gundisalvo na [[Латински језик|latinski]]. Gundisalvo je preveo je neka dela islamskog filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sina]] i persijskog filozofa [[Ал Фараби|Al Farabija]].
Gerard od Kremone je takože prevodio sa arapskog na latinski, značajan je njegov prevod [[Птоломеј|Ptolomejovog]] dela [[Алмагест|Almagest]].
[[Герман Далматински|German Dalmatinski]] je bio prevodilac slovenskog porekla, radio je na prvom evropskom prevodu [[Куран|Kurana]] na [[Латински језик|latinski jezik]].<ref
Zahvaljujući radu Toledske prevodilačke škole, [[Европа|Evropa]] je upoznala najznačajnija dela istočnjačke i antičke književnosti i filozofije. [[Превођење|Prevodilačka delatnost]] doprinela je i uobličavanju [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]]. Javlja se težnja da znanja iz knjiga budu dostupna širokim narodnim masama, a ne samo obrazovanim velikašima koji su poznavali [[Латински језик|latinski]], te knjige iz svih poznatih naučnih oblasti počinju da se pišu narodnim jezikom (el idioma romance).
[[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X]], koji je i sam bio nadahnuti [[Песник|pesnik]], bio je opsednut željom da sva znanja koja su mu bila dostupna prenese i na [[Кастиљански језик|kastiljanski]] jezik, kako bi ona bila na raspolaganju i običnim ljudima. Insistirao je na uobličavanju [[Језик|jezika]], želeo je da [[Шпански језик|španski jezik]] osposobi za izražavanje ideja i pojmova iz raznih disciplina. Ovu ideju nije bilo lako realizovati budući da je [[Шпански језик|španski jezik]] toga vremena bio vrlo siromašnog rečnika u oblasti [[Наука|nauke]], ali i nedovoljno elastičan sintaksički. Kralj je smatrao prevođenje krucijalnim za unapređenje jezika. Uneo je mnoge sintaksičke odlike [[Латински језик|latinskog]], ponekad i iz [[Арапски језик|arapskog]] jezika. Počeo je da koristi [[Неологизам|neologizme]] svaki put kada je [[Кастиљански језик|kastiljanskom]] nedostajala neka reč za izražavanje nekog apstraktnog pojma. Ulagao je velike napore da narodni jezik postane zvanični jezik njegove kraljevine i da ga u potpunosti osposobi da zameni [[Латински језик|latinski]], a onda i [[Арапски језик|arapski]] u književnim, naučnim i administrativnim tekstovima.
Danas, takođe postoji, Toledska prevodilačka škola, koja je u stvari centar zadužen za prevođenje sa [[Арапски језик|arapskog]], [[Хебрејски језик|hebrejskog]] i [[Шпански језик|španskog]] jezika. Centar je započeo sa radom [[1994]]. godine. Sadrži [[Библиотека|biblioteku]] koja poseduje veliki broj informacija u vezi sa delatnošću [[Превођење|prevođenja]], a i sadrži veliki broj podataka o postojanju i radu Toledske prevodilačke škole iz srednjeg veka.
Uprkos mnogim [[Истраживање|istraživanjima]] i [[Информација|informacijama]] do kojih se došlo o Toledskoj prevodilačkoj školi, postoje teorije koje govore da ova prevodilačka škola nikada nije postojala, već da su prevodi bili dela pojedinaca, koji nisu sarađivali međusobno.
* [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X]]
* [[Pesme o Bogorodici]]
Линија 78 ⟶ 73:
* [[Маварско освајање Пиринејског полуострва|Mavarsko osvajanje Iberijskog poluostva]]
{{reflist|2}}
== Spoljašnje veze ==
| |||