Мачвански партизански одред — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
| слика =
| опис_слике =
| време_постојања = [[16. јулијул]]и [[1941]].
| место = Бубања код [[Глушци (Богатић)|Глушаца]]
| формација =[[12. август]]а [[1941]] 7 чета<br />[[30. август]]а [[1941]] 2 батаљона:
| јачина =.
*[[16. јули|16. јулајул]]а [[1941]]. 17 бораца
*[[12. август]]а [[1941]]. 390 бораца
*[[30. август]]а [[1941]]. око 700 бораца
Ред 14:
*[[16. децембар|16. децембра]] [[1941]] 325 бораца
|командант='''[[Небојша Јерковић]]'''
| политички_комесар ='''[[Мика Митровић Јарац|Миодраг Митровић]]''' ([[16. јулијул]]и [[1941]] — [[12. август]] [[1941]].)<br />'''[[Душан Остојић]]''' ([[12. август]] [[1941]] — [[26. октобар]] [[1941]])<br />'''[[Стјепан Стево Филиповић]]''' ([[26. октобар]] [[1941]] — [[15. децембар]] [[1941]].)
| битке =[[Напади на Мачванску Митровицу 1941]]<br />[[Напад на Богатић 1941]]<br />[[Битка за Бању Ковиљачу]]<br />[[Битка за Шабац 1941]]<br />[[Операција Сава-Дрина]]
| одликовања =
Ред 27:
 
== Формирање одреда ==
Мачвански НОП одред формирао је Окружни комитет [[КомунистичкаСавез партијакомуниста Југославије|КПЈ]] у [[Шабац|Шапцу]] у складу са директивом о почетку борбе против окупатора. Прва група партизана - бораца окупила се [[16. јули|16. јулајул]]а [[1941]]. на месту Бубања код [[Глушци (Богатић)|Глушаца]]. Приликом формирања, одред је сачињавало 17 бораца:
# [[Небојша Јерковић]] (погинуо [[27. децембар|27]]/[[28. децембар|28. 12.]] [[1941]].)
# [[Мика Митровић Јарац|Миодраг Митровић]] (погинуо [[26. септембар|26. 9.]] [[1941]]. - [[Народни херој Југославије|народни херој]])
Ред 81:
== Прве борбе ==
 
Од половине [[август]]а [[1941]]. одред врши интензивне препаде на немачке транспорте и објекте. Немци су као противмеру појачали гарнизоне и увели крстарење потерним одељењима, тако да је друга половина августа протекла у честим борбама са мањим немачким деловима из [[714114. ловачка дивизија (Немачка)|724.]] и [[718118. ловачка дивизија (Немачка)|750. пука]].
 
[[28. август]]а Одред је извршио препад на немачку посаду у [[Мачванска Митровица|Мачванској Митровици]], заузео место и запленио већу количину оружја. Овај успех допринео је приливу нових добровољаца.
 
[[30. август]]а Одред је бројао око 700 бораца, па је извршена нова реогранизација. Одред је подељен на два батаљона - Поцерски батољон са пет чета и Мачвански батаљон са четири чете. Формирана је и Ударна чета под командом [[Мика Митровић Јарац|Мике Митровића]]. На место политичког комесара постављен је [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]], који је послат у одред као кадровско појачање, с обзиром на искуство у [[Шпански грађански рат|Шпанском грађанском рату]].
 
[[3. септембар|3. септембра]] одред је извршио успешан [[Напад на Богатић 1941|напад на Немце у Богатићу]] и ослободио место. У [[Богатић]]у је поражена немачка „борбена група поручника Винклера“ - 7. чета 2. батаљона 750. пешадијског пука, чета немачке полиције и вод жандарма, нешто преко 300 људи. Том приликом Одред је имао 15 погинулих, мођу којима и командире чета Драгана Срнића Падобранца и Станка Ореља.
Ред 101:
Ово немачко наступање представљало је почетак немачке [[Операција Сава - Дрина|операције Сава - Дрина]]. Немци су ово подручје сматрали у том периоду најјачим устаничким жариштем, па су за операцију одвојили знатне снаге и извршењу приступили са беспримерном суровошћу и безобзирношћу.
 
Прва фаза немачке операције, чишћење лука [[Сава (река)|Саве]], почела је [[28. септембар|28. септембра]] једновременим нападом немачких оклопно-моторизованих колона из [[Шабац|Шапца]] и [[Мачванска Митровица|Мачванске Митровице]], уз подршку авијације.
 
С обзиром на велику премоћ Немаца, чете Одреда нису се упуштале у фронталне борбе. У мањим борбама код [[Мајур (Шабац)|Мајура]] и [[Ноћај]]а партизани су се морали извлачити из критичних ситуација, док немачко напредовање није битно поремећено. Четници су пружили само симболичан отпор и повукли су се на [[Цер (планина)|Цер]]. Већ првог дана [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|342. дивизија]] овладала је кључним положајима у [[Мачва|Мачви]]. [[1. октобар|1. октобра]] јединице [[342. пешадијска дивизија (Немачка)|342. дивизије]] ушле су у Бадовинце, Дубље и Дреновац, [[2. октобар|2. октобра]] у [[Чокешина|Чокешину]], [[3. октобар|3. октобра]] у Ново Село а [[4. октобар|4. октобра]] у [[Петковица|Петковицу]] и Белу Реку. Штаб дивизије је закључио да је [[4. октобар|4. октобра]] први део операције, „подухват Мачва“ завршен.
Ред 107:
Други основни циљ ове операције, поред разбијања устаника, било је и извршење одмазде и застрашивање народа. Немци су формирали логор у [[Шабац|Шапцу]], и у њега интернирали преко 20.000 становника [[Шабац|Шапца]] и околине. Преко 2.000 талаца је стрељано, а немачка војска је у свом наступању и даље безобзирно уништавала села и стрељала таоце где год би наишла на отпор. Овај терор казнене експедиције изазвао је страх у народу и поколебао неке борце, тако да је у Одреду дошло до извесног осипања.
 
Немачко систематско претресање терена, терор и узимање талаца, партизани и четници искористили су да формирају фронт са ослонцем на планниу [[Цер (планина)|Цер]] у циљу одбране слободне територије у долини [[Дрина|Дрине]] и [[Јадар (Србија)|Јадра]]. Из [[Ваљевски НОПпартизански одред|Ваљевског НОП одреда]] послате су две чете као помоћ. [[10. октобар|10. октобра]] из тог одреда пребачен је у Подрински [[Стјепан Стево Филиповић]] за командира чете. [[Стјепан Стево Филиповић|Филиповић]] је [[26. октобар|26. октобра]] преузео дужност комесара Одреда, а [[Данило Лекић Шпанац|Данило Лекић]] је именован за заменика команданта Одреда.
 
Приликом немачког покушаја продора [[6. октобар|6. октобра]] у Ново Село, Одред је пружио снажан отпор, па је напад обустављен. Покушавајући да преузме иницијативу, Одред је извео Напад на [[Прњавор (Шабац)|Прњавор]] је извршен ноћу [[9. октобар|9]]/[[10. октобар|10. октобра]]. Напад није био успешан, јер је непосредно пред напад у Прњавор пристигла главнина немачког 699. пука ради настављања операције.
Ред 118:
Након пада [[Ужице|Ужица]] и губитка главне слободне територије, Подрински одред нашао се пред неопходношћу прилагођавања новим условима. [[15. децембар|15. децембра]] 1941. у [[Драгодол]]у одржано је саветовање и смотра Одреда. У Одреду је тада било 325 бораца.
 
На саветовању је расправљано о примени генералне директиве [[Врховни штаб НОВ и ПОЈНОВЈ|Врховног штаба]] о повратку на матични терен након офанзиве, и донета одлука да се Одред раздвоји на чете, а чете по потреби на десетине или чак тројке, и да се тако врати у [[Мачва|Мачву]] и на [[Поцерје]]. У оваквом распореду, није била могућа нека међусобна веза и централно командовање.
 
Та одлука представљала је крај Подринског одреда. Чете и мање групе приликом повратка нису се могле одржати у тешким зимским условима и лако су разбијене од квислиншких и полицијских снага, а појединци који су покушали да се повуку у илегалност већином су брзо похватани. Тиме је организација [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]] у [[Мачва|Мачви]] и Подрињу претрпела тежак ударац, од којег се дуго није опоравила.
 
У моногравији Драгослава Пармаковића о Мачванском одреду налази се списак 1.636 бораца одреда током 1941. године.<ref>[http://www.znaci.net/00001/48_102.htm Драгослав Пармаковић: МАЧВАНСКИ ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕД, Шабац 1973. - Списак бораца од јула 1941. до марта 1942.], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Од њих је 1.080 бораца страдало, а многи преживели били су интернирани у логоре.