Матија Змајевић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 34:
==Служба==
Већ 1714. Змајевић постаје [[капетан-комодор]], учествује у бици код [[Ханкоу]] (као командант првог састава руских галија) те заробљава шест шведских ратних лађа и једну фрегату са шведским командантом. Тиме му је широм отворен пут ка стиецању највиших чинова у руској морнарици. Унапређен је у [[контраадмирал]]а 1719. године. Исте године са 143 ратна брода под својим вођством у одлучној бици наноси Швеђанима тежак пораз због чега [[Шведска]] мора да склопи мировни уговор у [[Ништадт]]у [[1721.]] године. [[1722.]] командант је лаке флоте, а 1723. поверено му је вођство над градњом речне флоте на [[Дон]]у.
На вест о царевој смрти (1725.) Змајевић се враћа у Петроград, где му је приликом Петровог последњег испраћаја додељена част да у погребној поворци носи царску круну [[Романови]]х. Царица [[Катарина I]] (1725-1727.) Одликује Змајевића тек установљеним Велередом Александра Невског, а [[1727.]] именује га адмиралом флоте, чиме је достигао највиши чин у руској морнарици.
На основу писама из [[1727.]] године сазнаје се да је руска флота у доба Змајевићевог врховног заповједнишва имала 17 великих линијских бродова, 145 галија, 30 бригатина и око 400 мањих пловних јединица.Према неким савременицима, Змајевић је током обављања највиших служби у руској морнарици саставио нацрт руског кодекса ратне и трговачке морнарице. ==Извори ==
| |||