Богиња на трону — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
Нема описа измене |
||
Ред 4:
Но, убрзо је постала предмет политичких манипулација. Фигурину, 30. маја [[2002]]. године, из Народног музеја у Београду узима тадашњи гувернер Косова и Метохије [[Михаил Штајнер]], у пратњи председника Координационог центра за Косово и Метохију [[небојша Човић|Небојше Човића]] и помоћника министра за културу [[Јован Деспотовић|Јована Деспотовића]] и односи у [[Приштина|Приштину]]. О томе Човић, између осталог, говори на седници Савета безбедности [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]], 30. јула [[2002]]. године, образлажући овај чин жељом да се одобровоље [[Албанци]] пред разговоре са [[Србија|Србијом]] о статусу Косова и Метохије. Директор Музеја у Приштини Бранко Јокић и директор Народног музеја у Београду академик [[Никола Тасић]] о овом чину нису на адекватан начин известили јавност и надлежне институције чија је дужност чување и заштита свега што је у власништву [[Србија|Републике Србије]].
Фигурина је у Приштини дочекана са слављем, уз директан телевизијски пренос, начињена јој је и посебна витрина у холу Музеја Косова у Приштини. Она је искоришћена да потврди тезу албанских археолога да су „Албанци најстарији становници Балкана“. Опипљиви доказ тезе о њиховом наводном илирском пореклу. Тако је одједном постала симбол културног идентитета Албанаца и названа „Илирском краљицом“
== Литература ==
| |||