Српска архитектура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Мењам фајл Monastery_Ravanica_.JPG са Monastery_Ravanica.JPG. |
Disambiguated: Коста Јовановић (вишезначна одредница), Богдан Богдановић using Dab solver |
||
Ред 15:
'''Рашки стил''' у српској архитектури током [[средњи вијек|средњег века]], обухвата временски период од седме [[десетлеће|деценије]] [[12. век|XII]] до краја [[13. век|XIII век]]а, док се као гранични примери узимају [[Стефан Немања|Немањини]] [[Манастир Ђурђеви ступови|Ђурђеви ступови]] (око [[1170]]) за почетак епохе односно [[Стефан Драгутин|Драгутинова]] [[црква Светог Ахилија у Ариљу|црква светог Ахилија]] у [[Ариље|Ариљу]] (око [[1296]]). Међутим ова граница је само оквирна пошто има сакралних објеката који временски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у ''Рашком стилу'', какве су на пример манастирске цркве у [[Манастир Високи Дечани|Дечанима]] и [[Манастир Бањска|Бањској]], које су подигнуте у првој половини [[13. век|XIII век]]а односно у време када доминира ''[[Српско-византијски стил|Вардарски стил]]''. Сам стил је добио назив по [[Рашка (река)|реци Рашки]], око које је гравитирала [[Краљевина Србија у средњем веку|тадашња држава]]. Рашки стил је добио посебан назив и оригинални је домет српских архитеката који су створили промену у архитектури црквених објеката што је резултовало у успостављањем посебног оригиналног стила у сакралној архитектури по коме су постали познати у свету.<ref name="ПРЕД">Предавања проф. арх. [[Ђурђе Бошковић|Ђурђа Бошковића]] на [[Архитектонски факултет Универзитета у Београду|Архитектонском факултету]] из ''Историје архитектуре'' [[Београд]] [[1966|1966.]]''</ref>
Најстарије цркве из доба [[Немањићи|Немањића]] су се угледале на источне узоре са [[Романика|романском]] спољашњом обрадом и такве су углавном све цркве до доба краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] ([[1282]]—[[1321]]), а карактерише их основа у облику [[Базилика|једнобродне грађевине]],<ref name="Аца">{{АД-МА}}</ref>
Подизање задужбина траје од Стефана Немање и његових наследника, све до краја средњовековне самосталности. Владари династије Немањић су се такмичили у томе ко ће подићи више храмова задужбина. [[Свети Сава|Светом Сави]] се приписује велики број изграђених цркава, нарочито на [[Света гора|Светој гори]] у склопу [[Манастир Хиландар|Хиландар]]а и [[Ватопед]]а. Најзначајнија архитектонска остварења из овог периода су:
* [[Манастир Жича|Жича]],
Ред 60:
== Савремена српска архитектура ==
У архитектури преовлађују [[историцизам у архитектури|еклектички стилови]] [[неоренесанса|неоренесансе]] и [[необарок]]а, а видљиве су и тежње за стварањем националног архитектонског израза. Најзначајнији архитекти тог времена су били Словак [[Јан Неволе]], [[Александар Бугарски]], [[Андрија Вуковић]], [[Коста Шретловић]], [[
Од [[1950]]. године развој српске архитектуре, односно архитектуре у [[Југославија|Југославији]] бележи веома напредне резултате и то у већој мери него што је то забележено у осталим земљама источне [[Европа|Европе]]. Ничу велики спортски објекти, саграђене су сајмишне зграде у Београду од [[Милорад Пантовић|Милорада Пантовића]], музеји [[Вјенцеслав Рихтер|Виенцеслава Рихтера]] и многи други значајни објекти. Неки од неколико од бројних српских архитеката који су радили на изгардњи у [[Београд]]у и допринели његовом изгледу својим оствареним пројектима су: [[Емилијан Јосимовић]], [[Јован Илкић]], [[Милорад Рувидић]], [[Никола Несторовић]], [[Александар Дероко]], [[Никола Добровић]], [[Бранислав Којић]], [[Браћа Крстић|Петар Крстић и Бранко Крстић]], [[Богдан Несторовић]], [[Мате Бајлон]], [[Иво Куртовић]], [[Милорад Пантовић]], [[Угљеша Богуновић]], [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдан Богдановић]], [[Слободан Јањић]], [[Branko Pešić (arhitekta)|Бранко Пешић]], [[Иван Антић]], [[Иванка Распоповић]] и [[Александар Ђокић]].
== Референце ==
| |||