Краљевина Јерусалим — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Убачене слике |
Disambiguated: Едеса → Едеса (град у Азији), Цариград → Византијски Цариград |
||
Ред 1:
{{Кутијица за бивше државе ср
| Изворно_име = Regnum Hierosolimitanum<br />Roiaume de Jherusalem<br />Regno di Gerusalemme<br />Βασίλειον τῶν Ἱεροσολύμων<br />مملكة بيت المقدس<br />ממלכת ירושלים<br />Երուսաղեմի թագավորություն
Линија 78 ⟶ 77:
{{main|Први крсташки рат}}
Папа [[Урбан II]] године 1095. на [[Сабор у Клермону|сабору у Клермону]] позива хришћански свет Европе да крене у ослобађање светог града. Одзив је био толико велики да је изненадио и самог папу. Неколико армија покренуто је ка Светој земљи 1096. године. Крсташи освајају [[Опсада Никеје|Никеју]], [[Едеса (град у Азији)|Едесу]] и [[Антиохија|Антиохију]]. Почетком јуна 1099. године крсташи стижу пред Јерусалим. [[Опсада Јерусалима (1099)|Опсада]] је трајала до 15. јула 1099. године када су крсташи успели да провале у град. Уследило је ''свето клање'', стравичан покољ муслиманског становништва у граду. Према проценама, страдало је око 40.000 људи. [[Ифтикар ад Давла|Командант града]] успео је да се спасе и побегне.
Након тродневног масакра град је био очишћен од муслимана. Сада је било питање шта даље? Првобитна идеја крсташких похода била је да се сви освојени градови предају [[Византијско царство|Византијском царству]]. Међутим, византијски цар [[Алексије I Комнин|Алексије]] одбио је да крсташима пошаље помоћ приликом опсаде Антиохије. Крсташи нису били вољни да му предају град. Слично је било и са папом Урбаном. Након крсташког освајања Антиохије умро је папски легат [[Адемар Пијски|Адемар]]. Крсташи су замолили папу да им пошаље другог духовног вођу. Овај то није учинио. Због тога је одлучено да се у Светој земљи формира хришћанска држава са центром у Јерусалиму. Формално, Јерусалиму су биле потчињене [[грофовија Едеса]] и [[кнежевина Антиохија]], крсташке државе формиране током похода.
Линија 130 ⟶ 129:
Амалрикова владавина обележена је покушајима освајања Египта. На Египат ће покренути [[Крсташки походи на Египат|три похода]] која ће се завршити неуспехом због уплитања Нур ад Дина који није желео да крсташи освоје Египат и тако знатно ојачају свој положај. У походима се истакао муслимански војсковођа [[Ширку]], а каријеру започео Салах ед Дин Јусуф - касније чувени [[Саладин]]. Ширку и Саладин успостављају своју власт над Египтом. Ширку умире непуна три месеца након освајања Египта. Саладин преузима власт и отказује послушност Нур ад Дину. Нур ад Дин покреће армију да казни младог војсковођу, али га је у томе омела смрт. Наследио га је син Малик Шах Исмаил уместо кога престо преузима Саладин као регент.
Амалрик није губио наду већ 10. марта 1171. године одлази у [[Византијски Цариград|Цариград]] где је поново склопио савез са Манојлом пристајући да Јерусалимску краљевину стави под сизеренство Византијског царства. Следеће године Амалрик склапа савез са [[Асасини|Асасинима]]. Дана 15. маја 1174. године умро је Нур ад Дин, а Амалрик је искористио прилику и напао Банијас. Опсада није успела. Јерусалим се морао задовољити плаћањем трибута. Тамо је Амалрик зарадио дизентерију од кој је умро 11. јула 1174. године. Наследио га је син [[Балдуин IV Јерусалимски|Балдуин IV]].
==Балдуин IV и Балдуин V==
| |||