Toledska prevodilačka škola — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 13:
[[Реконкиста|Rekonkista]] u [[Шпанија|Španiji]] nije sprečila učene [[Хришћани|hrišćane]], [[Мавари|Mavare]] i [[Јевреји|Jevreje]], koji su najčešće bili i vrsni poznavaoci [[Арапски језик|arapskog]], da udruženim snagama proučavaju dragocene rukopise mavarskih biblioteka. Njihovi napori rezultirali su nastajanjem kulturološkog fenomena poznatim pod imenom nazivom Toledska prevodilačka škola (''Escuela de traductores de Toledo''), koju su činili ljudi koji su se bavili [[Превођење|prevođenjem]]. Toledska prevodilačka škola je prošla kroz dve etape tokom svog postojanja. Prva etapa odnosi se na [[XII]] vek, kada se prevodi sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]], dok je druga etapa u [[XIII]] veku kada bave prevođenjem sa arapskog na kastiljanski jezik.
U [[XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (''Raimundo'' [[1126]]-[[1152]]) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija među evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[Aristotel|Aristotelova]] dela koja su sadržala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sine]] i [[Ал Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљански језик|kastiljanski jezik]], u [[XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] <ref name="Samurović-Pavlovi">Samurović-Pavlović Ljiljana. Španska književnost I. Beograd: Nolit, 1985</ref>. ▼
[[Датотека:Alfonso X el Sabio (José Alcoverro) 01.jpg|десно|мини|150п|Alfonso X Učeni]]
▲U [[XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (''Raimundo'' [[1126]]-[[1152]]) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija među evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[Aristotel|Aristotelova]] dela koja su sadržala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sine]] i [[Ал Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљански језик|kastiljanski jezik]], u [[XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] <ref name="Samurović-Pavlovi">Samurović-Pavlović Ljiljana. Španska književnost I. Beograd: Nolit, 1985</ref>.
Načini na koje su prevodili vremenom su se menjali. U početku, [[Јевреји|Jevrejin]] ili [[Хришћани|hrišćanin]] koji je znao [[Арапски језик|arapski]] prevodio je na narodni jezik tekst, i to usmeno, pred drugim [[Преводилац|prevodiocem]], koji je slusao i prevodio na [[Латински језик|latinski]]. Kako je vreme odmicalo, ovakav način rada je promenjen, za vreme [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonsa X]], knjige su prevodili ljudi koji su poznavali više [[Језик|jezika]], mada je njihov rad na kraju bio prekontrolisan. Takođe, prevodilo se i sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Хебрејски језик|hebrejski]], kao i sa [[Хебрејски језик|hebrejskog]] na [[Латински језик|latinski]].<ref>Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar - jun 1984: 92-99</ref>
| |||