Википедија

Toledska prevodilačka škola — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
{{ФФ201415}}
Kulturološki [[Феноменпојава|fenomen]] poznat pod imenom '''Toledska prevodilačka škola''' razvija se tokom [[12. век|XII]] i [[13. век|XIII]] veka. Prevodilačka škola koja je postojala u [[ToledoТолидо|Toledu]] nije predstavljala školu u današnjem smislu, već se pojam odnosio na ljude koji su se okupljali kako bi se bavili [[Превођење|prevođenjem]] tekstova, i to pre svega sa [[Арапски језик|arapskog jezika]].
 
[[Датотека:Toledo Skyline Panorama, Spain - Dec 2006.jpg|десно|мини|500п|Toledo]]
Ред 6:
== Istorijske i kulturološke prilike Španije ==
 
U [[Средњи вијек|srednjem veku]] u [[Шпанија|Španiji]] koegzistiraju tri vere, tri [[Нација|nacije]]: [[МавариМаври|Mavari]], [[Јевреји|Jevreji]] i [[Хришћани|hrišćani]]. Njihov način života, poimanje sveta, kao i nivo njihovog kulturnog razvitka bili su veoma drugačiji. Najrazvijenija od triju civilizacija nesumnjivo je bila [[Арапи|arapska]]. [[Хришћани|Hrišćani]] su bili svesni kulturne nadmoći [[МавариМаври|Mavara]], te su težili da je što bolje upoznaju. [[Јевреји|Jevreji]] su mahom bili dobri poznavaoci [[Арапски језик|arapskog jezika]], ali i njihove kulture. [[Арапи|Arapi]] su odlično poznavali [[Грчка|grčku]], rimsku i istočnjačku tradiciju. Izuzetno bogate [[Библиотека|biblioteke]] mavarskih vladara i velikaša, naročito u [[ToledoТолидо|Toledu]] i [[Кордоба|Kordobi]], obilovale su štivom iz raznih oblasti, pre svega [[Филозофија|filozofije]]. Čitava [[Европа|Evropa]] toga vremena pokazivala je interesovanje za mavarsku nauku i umetnost, te možemo reći da je [[Шпанија|Španija]] imala ulogu mosta između Istoka i Zapada.
 
== Toledska prevodilačka škola ==
 
Period [[XI]], [[12. век|XII]] i [[13. век|XIII]] veka dugo je smatran dobom intelektualnog siromaštva, što su kasnija istraživanja pobila, prikazavši nam ovo razdoblje kao period stalne želje za napretkom, [[Образовање|obrazovanjem]] i sticanjem [[Informacijeинформација|informacija]] iz raznih naučnih oblasti.
 
[[Реконкиста|Rekonkista]] u [[Шпанија|Španiji]] nije sprečila učene [[Хришћани|hrišćane]], [[МавариМаври|Mavare]] i [[Јевреји|Jevreje]], koji su najčešće bili i vrsni poznavaoci [[Арапски језик|arapskog]], da udruženim snagama proučavaju dragocene rukopise mavarskih biblioteka. Njihovi napori rezultirali su nastajanjem kulturološkog fenomena poznatim pod imenom nazivom Toledska prevodilačka škola (''Escuela de traductores de Toledo''), koju su činili ljudi koji su se bavili [[Превођење|prevođenjem]]. Toledska prevodilačka škola je prošla kroz dve etape tokom svog postojanja. Prva etapa odnosi se na [[12. век|XII]] vek, kada se prevodi sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]], dok je druga etapa u [[13. век|XIII]] veku kada bave prevođenjem sa arapskog na kastiljanski jezik.
 
[[Датотека:Alfonso X el Sabio (José Alcoverro) 01.jpg|десно|мини|150п|Alfonso X Učeni]]
 
U [[12. век|XII]] veku je [[Надбискуп|nadbiskup]] Rajmundo (''Raimundo'' [[1126]]-[[1152]]) bio taj koji je pokrenuo [[Превођење|prevođenje]] filozofskih i religioznih dela sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Латински језик|latinski]] jezik. Više od jednog veka ova škola je bila najvažnija među evropskim katedralskim školama.<ref name="Jebra_1984">Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar-jun 1984: 92-99</ref> Prevodila su se [[AristotelАристотел|Aristotelova]]ova dela koja su sadržala komentare arapskih filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sine]] i [[АлЕл Фараби|Al Farabija]], a takođe je preveden i [[Куран|Kuran]]. Za organizovanje sistematskog prevođenja sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Кастиљанскишпански језик|kastiljanski jezik]], u [[13. век|XIII]] veku, za osposobljavanje [[Кастиљанскишпански језик|kastiljanskog jezika]] da preuzme veliki broj funkcija koje je do tada vršio [[Латински језик|latinski]], posebno je značajna kralj [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]].<ref name="Samurović-Pavlovi">Samurović-Pavlović Ljiljana. Španska književnost I. Beograd: Nolit, 1985</ref>
 
Načini na koje su prevodili vremenom su se menjali. U početku, [[Јевреји|Jevrejin]] ili [[Хришћани|hrišćanin]] koji je znao [[Арапски језик|arapski]] prevodio je na narodni jezik tekst, i to usmeno, pred drugim [[Преводилац|prevodiocem]], koji je slusao i prevodio na [[Латински језик|latinski]]. Kako je vreme odmicalo, ovakav način rada je promenjen, za vreme [[Алфонсо X од Кастиље|Alfonsa X]], knjige su prevodili ljudi koji su poznavali više [[Језик|jezika]], mada je njihov rad na kraju bio prekontrolisan. Takođe, prevodilo se i sa [[Арапски језик|arapskog]] na [[Хебрејски језик|hebrejski]], kao i sa [[Хебрејски језик|hebrejskog]] na [[Латински језик|latinski]].<ref>Garsija Jebra, Valentin. Prevodilaštvo u Španiji. Mostovi, januar - jun 1984: 92-99</ref>
 
[[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] je sakupio na svome dvoru u [[ToledoТолидо|Toledu]], kasnije će isto učiniti i u [[Севиља|Sevilji]] i [[Мурсија|Mursiji]], najbolje poznavaoce [[Наука|nauka]] i [[Уметност|umetnosti]] među [[Шпанци|Špancima]], [[МавариМаври|Mavarima]] i [[Јевреји|Jevrejima]]. Mavarski i jevrejski učeni ljudi prevodili su tekstove sa [[Арапски језик|arapskog]] i [[Хебрејски језик|hebrejskog]], dok su mu kastiljanski učenjaci pomogali u sređivanju materijala ili su pod njegovim nadzorom pisali [[Текст|tekstove]] na španskom. Alfonso X je i sam bio učesnik u ovom poduhvatu, a ne samo njegov organizator. U realizaciji su mu pomagali mnogobrojni saradnici, pripadnici triju nacija, čija su imena u velikom broju i sačuvana.
 
== Dela i prevodi ==
 
[[Датотека:Lapidario.jpg|десно|мини|150п|Drago kamenje]]
Ред 28:
Knjige o znanju astronomije (''Los Libros del saber de astronomía'') – u knjigama je uglavnom izložen [[Клаудије Птолемеј|Ptolomejev]] planetarni sistem. Knjige su sastavili Alfonsovi saradnici služeći se arapskim i jevrejskim spisima.
 
Alfonsove tablice (''Las Tablas alfonsíes'') – knjiga o astronomiji. Autori su Alfonsovi astronomi. U knjizi izlažu svoja zapažanja o nebeskim telima stečena tokom naučnih posmatranja u opservatoriji na reci [[Тахо (река)|Taha]] u [[ToledoТолидо|Toledu]].
 
Drago kamenje (''Lapidario'') – Alfonso je zadužio jednog sveštenika i jednog jevrejskog fizičara da ovu knjigu pronađenu kod jednog toledskog [[ЈеврејинЈевреји|Jevrejina]] prevedu na kastiljanski. U knjizi su objašnjene čudotvorne osobine dragog i poludragog kamenja, kao i njihov uticaj na sudbinu i zdravlje čoveka.
<ref name="Jebra_1984"/>
 
== Prevodioci ==
 
Značajni prevodioci toga doba jesu Domingo Gundisalvo, Đerardo iz Kremone, Huan Ispalense i [[Герман Далматински|German Dalmatinski]].
Domingo Gundislavo i Huan Ispalense su sarađivali, Ispalense je prevodio sa arapskog na narodni, a zatim Gundisalvo na [[Латински језик|latinski]]. Gundisalvo je preveo je neka dela islamskog filozofa [[Ибн Сина|Ibn Sine]] i persijskog filozofa [[АлЕл Фараби|Al Farabija]].
Đerard od Kremone je takođe prevodio sa arapskog na latinski, značajan je njegov prevod [[Клаудије Птолемеј|Ptolomejovog]] dela [[Алмагест|Almagest]].
[[Герман Далматински|German Dalmatinski]] je bio prevodilac slovenskog porekla, radio je na prvom evropskom prevodu [[Куран|Kurana]] na [[Латински језик|latinski jezik]].<ref name="Jebra_1984"/><ref>Castro, Américo. España en su historia - Cristianos, moros y judios. Barcelona: Crítica, 2001</ref>
 
== Značaj prevodilačke škole ==
 
Zahvaljujući radu Toledske prevodilačke škole, [[Европа|Evropa]] je upoznala najznačajnija dela istočnjačke i antičke književnosti i filozofije. [[Превођење|Prevodilačka delatnost]] doprinela je i uobličavanju [[Кастиљанскишпански језик|kastiljanskog jezika]]. Javlja se težnja da znanja iz knjiga budu dostupna širokim narodnim masama, a ne samo obrazovanim velikašima koji su poznavali [[Латински језик|latinski]], te knjige iz svih poznatih naučnih oblasti počinju da se pišu narodnim jezikom (''el idioma romance'').
 
== Uticaj Alfonsa X i Toledske prevodilačke škole na razvoj španskog jezika ==
 
[[Датотека:Grande e general estoria (códice del Escorial).jpg|десно|мини|180п|Opšta istorija]]
 
[[Алфонсо X од Кастиље|Alfonso X Učeni]] bio je istinski [[Ерудита|erudita]] i mecena. Pored toga što je bo [[Песник|pesnik]], bio je opsednut željom da sva znanja koja su mu bila dostupna prenese i na [[Кастиљанскишпански језик|kastiljanski]] jezik, kako bi ona bila na raspolaganju i običnim ljudima. Insistirao je na uobličavanju [[Језик|jezika]], želeo je da [[Шпански језик|španski jezik]] osposobi za izražavanje ideja i pojmova iz raznih disciplina. Ovu ideju nije bilo lako realizovati budući da je [[Шпански језик|španski jezik]] toga vremena bio vrlo siromašnog rečnika u oblasti [[Наука|nauke]], ali i nedovoljno elastičan sintaksički.
 
Kralj je smatrao prevođenje krucijalnim za unapređenje jezika. Uneo je mnoge sintaksičke odlike [[Латински језик|latinskog]], ponekad i [[Арапски језик|arapskog]] jezika. Počeo je da koristi [[Неологизам|neologizme]] svaki put kada je [[Кастиљанскишпански језик|kastiljanskom]] nedostajala neka reč za izražavanje nekog apstraktnog pojma. Ulagao je velike napore da narodni jezik postane zvanični jezik njegove kraljevine i da ga u potpunosti osposobi da zameni [[Латински језик|latinski]], a onda i [[Арапски језик|arapski]] u književnim, naučnim i administrativnim tekstovima.
 
Poznavao je mnoge [[Наука|nauke]] ([[Право|pravo]], istorija, [[Геометрија|geometrija]], [[Астрономија|astronomija]]) i umetnost ([[књижевност|književnost]], [[Сликарство|slikarstvo]], muzika). Delo urađeno pod njegovim nadzorom ima preko 20 tomova i obuhvata: istoriju - Opšta istorija naroda (''La General e Grand Estoria''), [[Право|pravo]] - Knjiga sedam zakona (''Las siete partidas''), prirodne nauke - Alfonsove tablice, Knjige o znanju astronomije (''Las Tablas alfonsíes, Los Libros del saber de astronomía'') i Knjige o šahu, kockicama i tablama (''Libros de Ajedrez, Dados y Tablas'').<ref>Baho Alvares, Fe i Hil Pećaroman, Hulio. Istorija Španije. Beograd: Clio, 2003 </ref>
 
== Danas ==
 
Danas, takođe postoji Toledska prevodilačka škola, koja je u stvari centar zadužen za prevođenje sa [[Арапски језик|arapskog]], [[Хебрејски језик|hebrejskog]] i [[Шпански језик|španskog]] jezika. Centar je započeo sa radom [[1994]]. godine. Sadrži [[Библиотека|biblioteku]] koja poseduje veliki broj informacija u vezi sa delatnošću [[Превођење|prevođenja]], a i sadrži veliki broj podataka o postojanju i radu Toledske prevodilačke škole iz srednjeg veka.
 
== Kontroverzija u vezi sa postojanjem škole ==
 
Uprkos mnogim [[Истраживање|istraživanjima]] i [[Информација|informacijama]] do kojih se došlo o Toledskoj prevodilačkoj školi, postoje teorije koje govore da ova prevodilačka škola nikada nije postojala, već da su prevodi bili dela pojedinaca, koji nisu sarađivali međusobno.
Ред 66:
* [[Pesme o Bogorodici]]
* [[Реконкиста|Rekonkista]]
* [[МавариМаври|Mavari]]
* [[Маварско освајање Пиринејског полуострва|Mavarsko osvajanje Iberijskog poluostva]]
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Toledska_prevodilačka_škola”