Српска народна музика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: Коло → Коло (игра) |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Српска народна музика''' је [[српска народна музика|народна музика]] коју изводе (свирају и певају) становници [[Србија|Србије]]. У ширем смислу, Српска народна музика се односи и на музику коју изводе [[Срби]] ван Србије.
Српску народну музику можемо поделити у народну музику у ужем смислу, тзв. изворну народну музику, и њене деривативе: [[
Народна музика се може поделити на вокалну, инструменталну и вокално-инструменталну.
== Инструменти ==
Традиционални музички инструменти српског народа на којима се изводила изворна народна музика су [[фрула]], [[гајде]], [[гусле]], [[тамбура]] и [[шаргија]]. Неки од ових инструмената, нпр. шаргија, употребљавају се углавном ван Србије, док су други (тамбура) више локалног карактера. Гусле су универзално употребљаване као музичка пратња уз рецитовање [[еп]]ских или лирских народних песама. У новије време, под утицајем Ромских оркестара и музичким утицајем из суседних земаља, у народну музику улазе [[виолина]], [[хармоника]], [[гитара]] и други инструменти.
== Облици и врсте ==
Најпознатији облик инструменталног народног стваралаштва су кола. [[Коло (игра)|Коло]] је ритмична мелодија у различитим тактовима, намењена за играње. Коло се игра тако што се играчи окупе у круг (који може али и не мора бити повезан) и ухвате за руке, па се група играча помера у једну или у другу страну у ритму мелодије, уз могуће подизање руку и ногу.
Ред 20:
'''Староградска музика''' је музика са текстовима оријентисаним ка градским миљеима ([[Београд]], [[Нови Сад]], [[Сомбор]], [[Шабац]], [[Врање]]). Са традиционалном музиком дели сличне тоналитете и мелодије.
== Народна музика у модерном добу ==
=== Од почетка 20. века до Другог светског рата ===
Народна музика доживљава свој процват почетком [[20. век]]а и појавом [[грамофон]]а и [[радио|радија]]. Народна музика тога доба изводи се по [[кафана]]ма, које постају култна места окупљања грађанских слојева (једна од најчувенијих кафана била је „Нови Београд“ која се налазила у улици Макензијевој у Београду). Из тога доба чувени су (махом ромски) оркестри [[
[[Оркестар|Оркестри]] прате познате певаче тога доба као што су били [[Мијат Мијатовић]], [[Софка Николић]], [[Теодора Арсеновић]], [[Милан Тимотић]], а поједини оркестри састављани су ad hoc искључиво за снимање грамофонских плоча. Из овог периода потичу и певачи као [[Бора Јањић - Шапчанин]], [[Вука Шехеровић]] и други који су снимали за познате стране и домаће дискографске куће - Odeon, Concert Gramophone Record, Homocord, His Master's Voice, Polydor, Edison Bell Penkala, Elektroton и друге.
Ред 30:
Крајем двадесетих година [[20. век]]а јавља се и [[Властимир Павловић Царевац]], који након [[Други светски рат|Другог светског рата]] постаје шеф Великог Народног оркестра [[Радио Београд]]а. Народни оркестар основао је Сима Беговић, а Царевац у овај оркестар долази пред сам Други светски рат. Беговић бива убијен пред само ослобођење 1944. године.
=== Српска музика у новој Југославији (1945-1971) ===
После рата, уз Царевца, сазрева плејада интерпретатора као што су [[Вуле Јефтић]], [[Радмила Димић]], [[Анђелија Милић]], [[Даница Обренић]], [[Предраг Гојковић Цуне|Предраг Гојковић]], [[Миодраг Поповић]], [[Велинка Гргуревић]], [[Мара Ђорђевић]] и многи други. Ту су и велики хармоникаши [[Radojka Živković|Радојка]] и Тине Живковић, [[Миодраг Тодоровић - Крњевац]], виолиниста [[Жарко Милановић]] и познати фрулаш [[Сава Јеремић]]. Поред Царевца значајан тамбурашки оркестар води Макса Попов.
[[Радио Београд]] постаје центар око кога се окупља скоро све што вреди у народној музици. Било је то златно доба народне музике у Србији. Организују се концерти, редовна снимања трајних снимака на магнетофонске траке, итд.
Ред 38:
Нажалост, небрига, мањак трака и бахатост људи са врха власти по чијим налозима су траке физички бацане из фонотеке Радио Београда, учинило је да подоста од овог снимљеног материјала није сачувано, а релативно мала количина овог стваралаштва снимљена је на грамофонске плоче.
Из тог доба, познати су и оркестри [[Душко Радетић|Душка Радетића]], [[Бранко Белобрк|Бранка Белобрка]], [[Миодраг Раде Јашаревић|Радета Јашаревића]], а касније, седамдесетих година прошлог века, и [[Бранимир Ђокић|Бранимира Ђокића]].
=== Од народне до фолка (1971-1991) ===
Седамдесете и осамдесете године прошлог века доносе и нове млађе солисте као што су [[Станиша Стошић]], [[Недељко Билкић]], [[Душица Стефановић|Душица Билкић]], [[Уснија Реџепова]], [[Василија Радојчић]], [[Лепа Лукић]], [[Предраг Живковић Тозовац|Драган Живковић Тозовац]], [[Тома Здравковић]], [[Merima Njegomir|Мерима Његомир]].
Народна музика постаје све више компонована, једноставнијих форми, текстови почињу да нагињу кичу, што отвара пут феномену данас познатом као [[folk muzika|фолк музика]]. Може се рећи да, упркос несумњивој популарности, певачи из ове генерације нису достигли прецизност извођења и уметничке домете својих колега из ранијих периода.
=== Постјугословенски период (после 1991. и надаље) ===
У најновије доба, традицију народне музике негују свирачи и певачи као што су [[Милица Милисављевић Дугалић]] ,[[Светлана Стевић Вукосављевић]], [[Дарко Мацура]], [[Браћа Теофиловићи]], [[Бокан Станковић]], [[Биља Крстић|Биљана Крстић]], [[Светлана Спајић]] или [[Срђан Асановић]], као и ансамбли и музички састави: [[КУД Бранко Марковић]], [[Група Моба|Моба]], [[Група Дрина|Дрина]], [[Бело платно]], Пјевачка дружина Светлане Спајић, [[Искон (музички састав)]], [[Етно група Траг]], [[Кулин Бан (музички састав)|Кулин Бан]], [[Ђидо]]...
[[Категорија:Српска музика]]
| |||