ENIAC — разлика између измена

У физичком погледу, -{ENIAC}- је био огроман у односу на савремене рачунарске стандарде. У себи је садржао 17468 [[вакуумскаелектронска цевцијев|вакуумских цеви]], 7200 кристалних [[диода]], 1500 [[релеј]]а, 70000 [[отпорник]]а, 10000 [[кондензатор]]а и око 5 милиона ручно [[лемљење|залемљених]] спојница. Тежио је око 27 тона, а димензије су му биле 8 стопа (2.4 метра) са 3 стопе (0.9 метара) са 100 стопа (30 метара), заузимао је 1800 квадратних стопа (167 m²) и трошио је 150 -{kW}- снаге. Улаз је био могућ са -{IBM}- читача, док је -{IBM}- бушач за картице коришћена за излаз. Ове картице су могле стварати штампани излаз користећи -{IBM}- рачунску машину, вероватно -{IBM}- 405.

ENIAC је користио померачке регистре (шифт-регистре) чији је излаз спојен са улазом (енг. ring counter) са десет позиција за складиштење бројева; свака цифра користила је 36 [[електронска цевцијев|електронских цеви]], од којих су десет биле двоструке [[триода|триоде]] које су чиниле [[бистабилно коло|бистабилна кола]] померачког регистра. Аритметика је извођена „бројећи“ откуцаје [[бројач]]а и генерисањем носећих тактова уколико би дошло до прекорачења капацитета, при чему је идеја била у томе да се опонаша у електроници операција цифарских точкова механичке машине за сабирање. -{ENIAC}- је имао 20 десетоцифрених меморијских елемената који су користили методу комплемента од 10 и могао је да изводи 5.000 простих операција сабирања или одбројавања између било ког од њих и извора (нпр. другог акумулатора, сталног преносника) сваке секунде. Било је могуће повезати више [[акумулатор (електроника)|акумулатора]] да раде истовремено, тако да је брзина извршавања операција била потенцијално много бржа захваљујући паралелном раду. Било је могуће повезати садржај једног акумулатора са другим да би се извела аритметика двоструке прецизности, али тајминг кола у акумулатору је спречавао повезивање три или више акумулатора ради више прецизности.

Основне компоненте -{ENIAC}-– а биле су [[електронска цевцијев|електронске цеви]] коришћене у [[радио-пријемник|радио-пријемницима]] и осталим електронским уређајима тог времена. Свака кориштена електронска цев је имала 8 ножица и ове цеви звале су се окталне цеви (по врсти подножја). Приликом конструције коришћено је 7 различитих врста електронских цеви:

* електронске цеви типова -{6L7}-, -{6SJ7}-, -{6SA7}- i -{6AC7}- коришћене за логичке склопове [[И коловрата|И]], [[ИЛИ коловрата|ИЛИ]], [[НЕ коловрата|НЕ]]

* Амерички [[Атанасов-Беријев рачунар|Атанасов-Бери рачунар]] (-{Atanasoff – Berry Computer – ABC}-) (представљен јавности 1941) неки су сматрали првим електронским дигиталним компјутером. Имплементирао је бинарно рачунање вакуумским цевима али није био за општу употребу, пошто је био ограничен на решавање система линеарних једначина. Исто тако није искористио брзину електронског начина рачунања, пошто је био ограничен кондензаторском меморијом типа ротирајућег бубња и улазно – излазним системом који је био урађен тако да међурезултате исписује на папирне картице.

* Британски рачунар [[КолосKolos (рачунарračunar)|Колос]] (-{Colossus}-) (представљен јавности 1943) дизајнирао је [[Томи Флауерс]] (Tommy Flowers). Colossus је био дигитални, потпуно електронски и могао је бити програмиран преповезивањем каблова, али није био у потпуности опште намене.

* Хауард Ејкенов (-{Howard Aiken}-) -{[[Харвард Марк 1 (рачунар)|Harvard Mark I]]}- из 1944. био је програмиран бушеним картицама и користио је релеје.

! [[Атанасов-Беријев рачунар|Атанасов-Бери рачунар]]

! [[КолосKolos (рачунарračunar)|Колос]]

! [[Харвард Марк 1 (рачунар)|Harvard Mark I]]/IBM ASCC

** [[Атанасов-Беријев рачунар|Атанасов-Бери рачунар]]

** [[Kolos (računar)|Колос рачунар]]