Гестапо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.148.74.152 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
м ispravke |
||
Ред 31:
Упркос страху од немачке тајне полиције неки појединци у Немачкој су говорили и протестовали против режима што се манифестовало у лето 1943. године. Упркос спроведеним масовним хапшењима и егзекуцијама, опозиција је и даље ковала заверу. Неки Немци су сматрали да је њихова дужност да предузму све неопходне мере како би се рат што пре завршио, тј. како би се убрзао немачки пораз.
Пад [[Бенито Мусолини|Мусолинија]] пробудио је наду код немачке опозиције да ће моћи да постигне исти резултат у Немачкој и створио је повољну основу за свргавање Хитлера са власти. На Хитлера је извршено неколико атентата. Најзначајнији је свакако био покушај неколико истакнутих немачких генерала да убију Хитлера у акцији коју су назвали „[[Јулска завера|
Током јула, јуна и августа месеца Химлерова организација наставила је да се немилосрдно обрачунава са преосталом опозицијом. Хапшења и погубљења су постала свакодневни призор. Терор је постао начин живота. И поред великих напора и жртава опозиција није успела да започне преговоре са савезницима о закључењу мира. Један од главних разлога за то био је тзв. [[Венло инцидент]] који се догодио 1939. године када је Гестапо, представљајући се за антинацисте киднаповао у [[Холандија|Холандији]] два агента британске обавештајне службе намамивши их у клопку под изговором да желе да преговарају о миру. Овај инцидент приморао је [[Винстон Черчил|Черчила]] да забрани било какве даље контакте са немачком опозицијом. Британци и Американци су такође избегавали контакте са немачким антинацистима због страха да ће њихов савезник [[Русија]] помислити да западне силе покушавају да склопе договор са нацистима иза њихових леђа.
| |||