Sunčeva atmosfera — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Disambiguated: K → Келвин (јединица) (2), Fe → Гвожђе |
м Разне исправке |
||
Ред 9:
{{glavni članak|Hromosfera}}
[[Датотека:Solar eclips 1999 5.jpg|200px|мини|десно|Uslikana [[homosfera]] koja se videla tokom [[pomračenje Sunca|pomračenja Sunca]] [[1999
[[Hromosfera]] je niži sloj sunčeve atmosfere koji se proteže iznad [[fotosfera|fotosfere]] do visine od oko 10.000 [[km]]. Hromosfera, tj. obojena sfera, sastoji se od [[vodonik]]a, [[kalcijum]]a i [[helijum]]a. Ime je dobila po tome kako se primećuje sa [[Zemlja|Zemlje]] se za vreme potpunog pomračenja Sunca, kada se primećuje kao tanki purpurni prsten oko [[Mesec|Mesečeve]] tamne ploče. Nepravilnog je oblika i znatno je ređa od fotosfere, a njena gustina opada na većim visinama na kojima temperatura sloja raste. Promene gustine i temperature su najviše izražene na najvišim delovima hromosfere, u prelaznom području između hromosfere i korone.
Hromosfera je deo Sunčeve atmosfere u kojoj izvire gas. U ovoj oblasti izviranje gasa može biti u obliku:
* [[protuberance|protuberanci]] (prominencija) koje predstavljaju oblake ili mlazove usijanog gasa izbačenog uvis i mogu se uzdići do visine i do 150.000 [[km]] iznad [[fotosfera|fotosfere]], prolazeći i kroz hromosferu i kroz koronu. Protuberance su gušće od okolne materije i dostižu temperaturu oko 20.000 [[Келвин (јединица)|K]].
* [[sunčeve baklje|sunčevih baklji]], odnosno mlazova gasa koji unutar hromosfere brzo podižu i padaju nazad. Vreme trajanja jedne sunčeve baklje je oko 10 minuta.
Hromosfera se deli na dva sloja:
* niži sloj [[hromosfera|hromosfere]] koji se prostire između 500 i 4.000 [[km]] i
* viši sloj na visini od 4.000 do 10.000 [[km]].
Линија 26 ⟶ 23:
{{glavni članak|Korona}}
[[Датотека:Korona.png|200px|мини|десно|Sunčeva korona snimljena pri [[pomračenje Sunca|pomračenju Sunca]] [[1999
[[Korona (astronomija)|Korona]] se nalazi u višim slojevima sunčeve atmosfere u obliku [[plazma (fizika)|plazme]]. Ova oblast Sunčeve atmosfere je mnogo toplija od prosečne temperature fotosfere (5.800 [[Келвин (јединица)|K]]) i iznosi 3.000.000 K. Iako nije poptpuno pojašnjeno odakle dolazi do ovoliko velikog porasta temperature, pretpostavlja se da ga stvaraju strujanja gasa pod uticajem [[magnetno polje|magnetnog poljai]] magnetohidronamičkih talasa. Toliko visoka temperatura joj daje posebne spektralne efekte, zbog čega se u [[19. vek]]u mislilo da se sastoji od do tada nepoznatog elementa, koronijuma, ali je posle pronađeno da efekti potiču od visoko jonizovanog [[Гвожђе|gvožđa]] (Fe<sub>14</sub>).
Линија 32 ⟶ 29:
== Vidi još ==
* [[Sunce]]
* [[Homosfera]]
| |||