Винчанска култура — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 5:
| Текст_испод_карте = Подручје Винчанске културе
| Континент = [[Европа]]
| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Средња Европа]]
| Земља = [[Србија]], [[Румунија]], [[Бугарска]], [[Босна и Херцеговина]], [[Грчка]], [[Црна Гора]], [[Република Македонија|Македонија]]
| Површина =
Ред 11:
| Главни_локалитет = [[Винча]]
| Језик = непознат
| Религија = [[религија|првобитни облици религиозности]]
| Друштвено_уређење = [[земљорадња|земљорадници]]
| Тип_владавине =
| Титула_владара =
Ред 39:
| Претходник1 = [[Старчевачка култура]]
| Слика_Следбеник1 = Flag of None.svg
| Следбеник1 = [[
| Слика_Претходник2 =
| Претходник2 =
Ред 55:
}}
{{Историја Србије}}
'''Винчанска култура''' представља [[неолит|млађенеолитску]] и [[енеолит|раноенеолитску]] културу Европе (између првих векова 5. миленијума пре нове ере и првих векова 4. миленијума пре нове ере). Простирала се од средњег Потисја на северу до Скопске котлине на југу и од река [[Усора (река)|Усоре]] и [[Босна (река)|Босне]] на западу до Софијског басена на југу, односно обухватала је територије данашње [[Србија|Србије]], [[Румунија|Румуније]], [[Република Македонија|Македоније]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]]. Винчанска култура је била технолошки најнапреднија [[
== Неолит на територији Балкана ==
[[Датотека:Vincafigure.jpg|оквир|лево|Фигурина из Винче]]
Око 7.000. године п. н. е. настаје тзв. „[[клима]]тски оптимум“, током кога се топе [[ледник|ледничке]] масе у Европи, појас [[четинари|четинарских]] шума се помера ка [[север]]у. Клима се мења, постаје топла и влажна што је погодовало [[
=== Старчевачка култура ===
Ред 89:
== Локалитети ==
Матична област Винчанске културе обухвата простор централног Балкана, а у тренутку када је достизала врхунац подударала се са територијом коју је у млађем и средњем неолиту обухватала старчевачка култура. [[Дунав]] је био одлучујући услов за настанак насеља у Винчи, као и [[Тиса]], [[Драва]], [[
Носиоци винчанске културе живели су на [[лес]]ној обали Дунава, али треба претпоставити да је река у доба оснивања насеља била током пролећа услед поплава широка око 7 -{km}-, на овом простору су постојали језеро и мочваре, што је погодовало развоју [[лов]]а, [[риболов]]а и [[земљорадња|земљорадње]].<ref>Н. Тасић, Винча метропола касног неолита, Винча праисторијска некропола, Београд, 2008.</ref>
Ред 107:
* [[Гомолава]]
* [[Витковачко поље]] код Александровца Жупског
* [[Плочник (археолошки локалитет)|Плочник]]
== Периодизација ==
Ред 170:
=== Куће винчанске културе ===
Градња у Винчи је била веома интензивна. Постоје докази да су стари и трошни објекти рушени да би се изградили нови. Понекад је искоришћен [[ров]] старе куће у које су постављане дрвене облице.
Коришћена је техника која се назива техника плетера и лепа, а која се први пут јавља током неолита. Куће су грађене тако што су вертикално поболи дрвене облице. Око њих су уплитали [[прут (река)|пруће]], преко кога се наносило влажно блато или [[глина]], помешани са [[slama|сламом]] или [[песак|песком]].
До сада нису откривени остаци [[кров]]ова, али се претпоставља да су били од [[трска|трске]].
Ред 293:
Носиоци винчанске културе имали су мешовиту [[економија|економију]], основне делатности били су [[сточарство]] и [[пољопривреда]], али су се бавили [[лов]]ом, [[риболов]]ом и прикупљањем дивљих плодова.
Од домаћих животиња присутни су: [[говече]], [[свиња]], [[овца]], [[коза]] и [[пас]]. Осим [[месо|меса]], користило се и [[млеко]], а претпоставља се да је постојала и производња [[сир]]а. Од дивљих животиња присутни су [[јелен]], [[divlja svinja|вепар]], [[дивље говече]], [[зец]], [[дабар]], [[куна]], [[јазавац]] и [[лисица]]. Лов је имао важну улогу, не само због исхране, већ су се тако набављали [[материјал]]и за оруђе, попут [[рог (животињски)|рога]]
Близина реке омогућила је и риболов, а налази [[удица]], [[харпун]]а и [[тег]]ова за мреже доказује да су ловили велику рибу. Највише су узгајане [[житарице]] и то [[пшеница]], [[јечам]] и [[просо]], а гајили су и [[Сочиво (биљка)|сочиво]], [[грашак]] и [[лан]] који је коришћен како за добијање [[Јестиво уље|уља]], тако и за израду [[текстил|тканина]]. Током овог периода у околини насеља расле су [[зова]], [[купина]], дивље [[грожђе]], који су представљали допуну у [[исхрана|исхрани]].
Ред 303:
Винчанска култура је била најнапреднија праисторијска култура у свету. Најранија металургија бакра у Европи потиче са винчанског локалитета Беловоде у источној Србији и датира још са краја 6. миленијума пре нове ере. Винчанска култура познавала је напредне технологије прераде [[метал]]а у исто време када и [[Блиски исток|блискоисточне]] културе. Ове резултате представио је међународни тим стручњака из области [[археологија|археолошких]] наука из [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], [[Немачка|Немачке]] и [[Србија|Србије]] на светском конгресу археолога, одржаним у [[Ванкувер]]у [[2008]]. године. Винчанска култура се све до објављивања ових резултата сматрала углавном културом [[камено доба|каменог доба]].
Последњих година започети су археолошка ископавања на локалитету [[Плочник (археолошки локалитет)|Плочник]] где је 2013. године откривен бакарни прстен стар 7.000 година.
== Винчанско писмо ==
Ред 339:
* [[Неолит]]
* [[Енеолит]]
* [[Преисторија|Праисторија]]
== Извори ==
| |||