Свети Вид — разлика између измена

9.026 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
{{спајање|Свети Вид}}
{{bez_izvora}}
{{хагиографија}}
{{друга употреба|Вид (вишезначна одредница)}}
'''Свети Вит, Модест и Крискентија''' су [[хришћанство|хришћански]] [[светац|светитељи]].
{{Биографија
| име = Вид
| презиме =
| слика = Vitus_CXXVr.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Илустрација из 1493. године
| пуно_име = Свети Вид
| дан_рођења =
| месец_рођења =
| година_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти = 303.
| место_смрти = [[Рим]]
| држава_смрти = [[Римско царство]]
}}
'''Свети Вид''' ({{јез-лат|Vitus}}) је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља. Рођен је на [[Сицилија|Сицилији]], а погубљен у [[Рим]]у [[303]]. године у време прогона хришћана под царевима [[Диоклецијан|Диоклецијаном]] и [[Максимијан|Максимијаном]]. [[Римокатоличка црква]] га прославља [[15. јун]]а.
 
[[Свети Вид|Свети Вит]] рођен је у [[Сицилија|Сицилији]], од славних, али паганских родитеља. Модест му је био учитељ а Крискентија дадиља. Свети Вит рано се [[крштење|крстио]] и већ у дванаестој години пошао на велики подвиг. У хришћанској традицији помиње се да су му се [[анђео|анђели]] јављали, и руководили га и крепили у подвигу, а и да је он сам био светао и красан као анђео Божји. Такође у хришћанској традицији помиње се да се судији, који га је тукао, осушила рука, и да му је Вит [[молитва|молитвом]] руку исцелио; да му је отац му ослепео видећи у његовој соби дванаест анђела "''којима очи беху као звезде, а лица као муње''", али да му је Вит молитвом повратио вид. Хришћани верују да када га је отац хтео убити, анђео му се јавио и превео га, заједно са Модестом и Крискентијом у Ликанију, на обалу реке Силар где је свети Вит показао многа чуда над болесним и лудим људима. У хришћанској традицији помиње се и да је на позив цара [[Диоклецијан]]а отишао је у [[Рим]] где је изагнао злог духа из сина царевог, за што га је цар не наградио него, напротив, љуто намучио, јер се није хтео поклонити идолима, али да га је од свих мука избавио [[Исус|Исус Христос]] и Својом невидљивом руком пренео поново у Луканију, где су и он и Модест и Крискентија преминули. [[Мошти]] светог Вита налазе се у [[Праг]]у.
Према делу ''„Мучеништво Св. Вида“'' написаном крајем [[6. век]]а, Св. Вид се родио крајем [[3. век]]а у богатој многобожачкој породици на југозападу Сицилије. Хришћанство је као дете примио од свог тутора Модеста и његове жене Крешчентије, која је била Видова дадиља. Бежећи од свог оца који је на силу желео да га одврати од хришћанства, Вид са својим тутором и дадиљом бежи у [[Базиликата|Луканију]], где су све троје касније ухапшени као хришћани и спроведени у [[Рим]]. Према легенди, у Риму је млади Вид учинио много чуда, међу којима се наводи и исцељење Диоклецијановог сина. Упркос свему, са својим пратиоцима је осуђен на смрт и погубљен [[303]]. године бацањем у котао са врелим уљем. Према легенди, из тог котла га је још живог извео анђео који га је вратио у Луканију, где је коначно умро.
[[Српска православна црква]] слави их 15. јуна по црквеном, а [[28. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
 
== Литература ==
Године [[756]], мошти Св. Вида су пренете у [[Париз]], одакле су [[836]]. предате [[Бенедиктинци|бенедиктанском]] манастиру [[Корвеј (манастир)|Корвеј]] у [[Немачка|Немачкој]], који постаје средиште поштовања овог светитеља. [[Катедрала Светог Вида]] у [[Праг|Прагу]], једна од највелелепнијих катедрала изграђених у [[Готика|готском стилу]], највећа и најзначајнија црква у данашњој [[Чешка Република|Чешкој]] и седиште [[Чешка надбискупија|Чешке надбискупије]], изграђена је у славу Св. Вида након што је [[Свети Вацлав]], чешки кнез, пренео део његових моштију из Корвеја у Праг [[925]]. године.
*[[Охридски пролог]], Владика [[Николај Велимировић]]
 
== Спољашње везе ==
== Култ Светог Вида ==
*[http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=15&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 15. јун (28. јун)] {{sr}}
 
[[Категорија:СветитељиХришћански мученици]]
[[Датотека:Ples_Svetog_Vida.jpg|мини|лево|250п|''Плес Светог Вида'']]
 
Култ Св. Вида почиње да се шири у [[6. век]]у из италијанске покрајине Луканије (данашња [[Базиликата]]), одакле се шири по целој [[Италија|Италији]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Сардинија|Сардинији]], а одатле и у осталим земљама и народима под јурисдикцијом [[Римска патријаршија|Римске патријаршије]], укључујући и [[Германи|Германе]] и [[Западни Словени|Западне]] и [[Јужни Словени|Јужне Словене]]. О његовој популарности сведоче многобројни храмови који носе његово име и имена под којима је познат у различитим народима: Витус (Vitus) на латинском, Гвидо и Вито (Guido, Vito) на италијанском, Ги (Guy) на француском, Вајт у германским језицима (Weit, Veit), Вит код Западних Словена (Vith, Vit, Wit) и Вид код Јужних Словена. Током [[Средњи век|средњег века]] било је око 1.300 цркви и манастира где се поштовао Св. Вид као заштитник, а чак 150 је тврдило да поседује део његових моштију. Помиње се и у [[Византија|византијским]] изворима, што сведочи да је његов култ био познат и у областима под [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]].
 
Током касног средњег века, у Немачкој се раширио тзв. ''[[Плес Светог Вида]]'', обичај прослављања овог светитеља колективним плесом до исцрпљења који се одвијао у масовним светковинама пред његовим кипом. Овај плес се проширио на [[Чешка|чешке]] и [[Пољска|пољске]] крајеве и за њега се веровало да лечи од душевних болести, опседнусти и [[Епилепсија|епилепсије]]. То је довело до тога да се св. Вид сматра патроном играча и забављача и исцелитељем епилепсије и заштитником душевно оболелих и опседнутих.
 
[[Датотека:Sveti_Vid_stendarac_180408.jpg|мини|десно|150п|''Свети Вид'', [[Ријека (град)|Ријека]]]]
 
У јужнословенским крајевима, због асоцијације његовог имена са чулом вида, св. Вид се сматра заштитником очију и исцелитељем болести и слабости вида. У народној медицини позната је и [[Видова трава]], која се користи за јачање вида и код очних инфекција.
 
Традиционално се представља као младић са палмом, понекад са гавраном и лавом. Најучесталија иконографска представа Св. Вида је представа лепог и богато одевеног младића у котлу, са палмом у руци.
 
Сматра се патроном [[Чеси|Чеха]], [[Праг|Прага]], [[Саксонија|Саксоније]] и града [[Ријека (град)|Ријеке]]. О популарности овог светитеља на словенском Јадрану сведоче цркве посвећене Св. Виду и топоними попут насеља [[Свети Вид (Крк)|Св. Вид]] на [[Крк (острво)|Крку]] или брда [[Свети Вид (брдо)|Св. Вид]] у [[Бока которска|Боки которској]].
 
== Дан Светог Вида ==
 
[[Римска патријаршија]] и каснија [[Римокатоличка црква]] дан Св. Вида традиционално обележава [[15. јун]]а. Овај дан је и градска слава хрватског града Ријеке, чији се Св. Вид сматра заштитником.
 
У [[Православна црква|Православној цркви]] се Св. Вид признаје као светитељ из времена неподељене цркве, али његов култ није јак. Упадљиво је да у народном обичајном календару православних [[Срби|Срба]] све до [[Бугарска|бугарских]] граница постоји дан [[Видовдан]] који се обележава такође 15. јуна (у [[20. век|20]]. и [[21. век]]у, [[28. јун]] по [[Грегоријански календар|грегоријанском календару]]) и памти као дан на који се одиграла [[Косовска битка]] [[1389]]. С обзиром на то да је у западним крајевима [[Историја Србије у средњем веку|средњовековне Србије]] присутан утицај Рима, да су у Србију досељавани римокатолички [[Саси]], могуће је да је овај празник реликт прошлости и времена када је био обележаван као црквени празник на целокупном српском етничком простору. Међутим, не треба св. Вида искључиво доводити у везу са римокатоличанством, јер је он ранохришћански светац, који се поштовао још пре раскола хришћана на православце и католике. Треба рећи да је овај празник познат и код Бугара иако Бугарска никада није била под утицајем Римокатоличке цркве. Овај датум је у [[Српска православна црква|Српској православној цркви]] посвећен [[Свети Амос|Св. Амосу]], а тек [[1892]]. године постаје [[Литургија|литургијски]] празник посвећен ''[[Лазар Хребељановић|Св. кнезу Лазару]] и св. мученицима српским'', кад му се и први пут званично додељује народно име ''Видовдан''. У последње време популарна је и теорија да ''Видовдан'' није директно повезан са Св. Видом, већ са словенским богом [[Световид|Световитом]] (Световид, Свантевит) са [[Рт Аркона|Арконе]]. Све претходно наведено упућује на закључак да је култ поштовања старословенског паганског божанства Световида замењен култом Св. Витуса (т. ј. код јужних Словена култом Св. Вида, а код западних Словена култом Св. Вита). Код Срба и Бугара који иако признају Св. Вида, као ранохришћанског свеца, овај дан се поштује више као народни празник Видовдан.
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{Commonscat|Vitus}}
 
[[Категорија:Светитељи]]
256.125

измена