Витамин Ц — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 99:
 
=== Витамин Ц током еволуције ===
Вентури и Вентури<ref>{{cite journal |author=Venturi S, Venturi M |title=Evolution of Dietary Antioxidant Defences |journal=European EPI-Marker |year=2007 |volume=11 |issue=3 |url=|pages=1-7}}</ref><ref>{{cite journal |author=Venturi S, Donati FM, Venturi A, Venturi M |title=Environmental iodine deficiency: A challenge to the evolution of terrestrial life? |journal=Thyroid : official journal of the American Thyroid Association |volume=10 |issue=8 |pages=727-9 |year=2000 |pmid=11014322 |doi=10.1089/10507250050137851}}</ref> сугерирају да је антиоксидансно дејство аскорбинске киселине првобитно развијено у биљном царству кад су пре око 500 милиона година биљке почеле да се адаптирају на свежу воду ушћа река која је дефицитарна у антиоксидансним минералима. Неки биолози напомињу да су многи кичмењаци развили метаболичке адаптивне стратегије у окружењу које пружа ушћа река.<ref>{{Cite book |author=Purves WK, Sadava D, Orians GH, Heller HC |year=1998 |title=Life. The Science of Biology. Part 4: The Evolution of Diversity |chapter=30}}</ref> По овој теорији, кад су пре неких 400–300 милиона година, [[биљке]] и [[животиња|животиње]] прво почеле да прелазе из мора у реке и на копно, средине дефицитарне у јоду су представљале препреку у [[еволуција|еволуцији]] терестријалног живота.<ref>{{cite journal |author=Venturi S, Venturi M |title=Iodide, thyroid and stomach carcinogenesis: evolutionary story of a primitive antioxidant? |journal=European Journal of Endocrinology |volume=140 |issue=4 |pages=371-2 |year=1999 |pmid=10097259 |doi=10.1530/eje.0.1400371}}</ref> Код биљака, животиња и риба, терестријална храна је постала дефицитарна у многим есенцијалним морским антиоксидансним [[микронутријент]]има, међу којима се [[јод]], [[селен]], [[цинк]], [[бакар]], [[манган]], [[гвожђе]], итд. [[Алге]] у свежој води и копнене биљке, као замену за морске [[антиоксиданс]]е, временом су оптимизовале производњу других [[ендоген]]их антиоксиданаса као што су [[аскорбинска киселина]], [[полифенолни антиоксиданс|полифеноли]], [[каротеноид]]и, [[токоферол]]и итд. Неки од њих су постали есенцијални “[[витамин]]и” у исхрани копнених животиња (витамини Ц, А, Е, итд.).
 
Аскорбинска киселина или витамин Ц је чест [[кофактор (биохемија)|кофактор]] ензима код сисара. Он учествује у синтези [[колаген]]а. Аскорбат је јак [[редукујући агенс]] који има способност брзог сакуљања више [[Реактивне врсте кисеоника|реактивних врста кисеоника]] (-{ROS}-). Слатководним [[Праве кошљорибе|правим кошљорибама]] је такође потребан дијетарни витамин Ц у исхрани. Без њега би оне оболеле од скорбута. Симптоми недостатка витамина Ц који су најлакше препознатљиви код риба су [[skolioza|сколиоза]], [[лордоза]] и тамна боја коже. Слатководне [[пастрмке]] такође манифестују умањено формирање колагена, крварење на перајама, унутрашње крварење, закривљење кичме и повишени морталитет. Ако те рибе живе у морској води са алгама и фитопланктоном, онда је витаминска суплементација мање важна. Сматра се да је разлог доступност других ефикаснијих антиоксиданаса у природном морском окружењу.<ref>{{cite journal |author=Hardie L.J., Fletcher T.C., Secombes C.J. |title=The effect of dietary vitamin C on the immune response of the Atlantic salmon (Salmo salar L.) |journal=Aquaculture |volume=95 |pages=201-14 |year=1991 |doi=10.1016/0044-8486(91)90087-N |issue=3–4}}</ref>