Арктик — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 188.2.94.135 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Arctic-sr.svg|десно|мини|250п|Црвена линија показује 10° изотерма у јулу, понекад се користи као граница Арктичког региона]]
[[Датотека:Arctica surface.jpg|десно|мини|250п|Сателитска фотографија Арктика]]
'''Арктик''' обухвата северну поларну област ([[Северни ледени океан]], острва [[Нову Земљу]], [[Свалбард|Шпицбершка острва]], [[Медвеђе острво]], [[Франц-Јозефова земља|Франц-Јозефову земљу]], [[Новосибирска острва]], [[Франклинов архипелаг]] са [[Бафинова земља|Бафиновом земљом]] и [[Гренланд]]ом) унутар изотерме од 10°. Овде спадају и најсевернији делови европског, азијског и америчког копна, што износи око 26 мил. -{km}-², заједно копно и море.
Северни пол је открио [[6. април]]а [[1909]]. Американац [[Robert Piri|Роберт Пири]]. И пре њега је било доста открића поморских путева преко Арктика.
Око 2/3 арктичких области захвата Северни ледени океан, који је највећим делом прекривен релативно танким леденим слојем. Температура воде на површини износи око -1 °C, зимске ваздушне температуре се спуштају до - 40 °C, а у летњним месецима се крећу од 0 до 1 степен. Испод површине леда температура морске воде расте до 4 на дну океана. У кратком летњем периоду санте не рубу океана се отапају, ломе и пливају као специфично лакше по површини океана. Одломљене ледене брегове носе морске струје. Некада су те ледене санте представљале велику опасност за пловидбу, јер су ношене хладним поларним струјама допирале до северног дела Атлантика. Тако је у северном Атлантику настрадао некада највећи путнички брод Титаник 1912. године, који је превозио путнике из Европе у Америку. Пловидбу северним поморским путем олакшава утицај топле Голфске струје, која температуру океана знатно ублажава до луке Мурманск.
Ред 11:
== Истраживање ==
Бројне експедиције су у 20. веку покушале да боље упознају ову област са циљем да дођу до Северног пола, али им то није успело. То је успео да оствари амерички поморски капетан [[Robert Piri|Роберт Едвин Пири]] 1909. године. У свом дневнику Пири је тада записао:"Око мене нема више севера, истока и запада. У свим правцима се налази само југ. Један поларни дан и једна поларна ноћ овде је читава година."
== Клима ==
Ред 23:
Stroeve J, et al. 2005. ''Tracking the Arctic’s shrinking ice cover: another extreme September minimum in 2004.''
Geophysical Research Letters, no. 32(4):L04501</ref>, и за 1979-2006 је -8,4% по деценији<ref>
Meier WN, Stroeve J, Fetterer F. 2007. ''Whither Arctic sea ice? A clear signal of decline regionally, seasonally and extending beyond the satellite record.'' Annals of Glaciology, no. 46, pp. 428–434</ref>. Узимајући у обзир само последњу деценију, смањење леденог покривача у септембру, када лед има минималну површину, било је -18%<ref name=per>Perovich DK, Richter-Menge JA. 2009. ''Loss of sea ice in the Arctic.'' Annual Review of Marine Science, no. 1, pp. 417–441</ref>. Смањење се поред укупне површине под ледом, односи и на дебљину леденог покривача, као и на губитак вишегодишњег (перенијалног) леда. Смањење леда је последица низа процеса као што су глобално повећање температуре, промене у облачности, промене атмосферских циркулационих шема, повећан транспорт старијег леда из арктичке области, [[адвекција]] топлотне енергије из [[
== Види још ==
| |||