Ђорђо Вазари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 25:
== Рани живот ==
Вазари је рођен у [[Арецо|Арецу]], који је у то време припадао Републици Фиренци. Отац му се бавио орнаменталном [[Грнчарија|гранчаријом]] (израда украсних посуда) али 1527. године умире од куге. Препоручен у раном узрасту од свог рођака [[Лука Сињорели|Луке Сињорелија]], Вазари постаје ученик [[Гуљермо де Марсиља|Гуљерма де Марсиље]], вештог сликара [[Витраж|витража]]. Након смрти оца, са својих шеснаест година и овај пут на препоруку кардинала Силвија Пасеринија, послат је у [[Фиренца|Фиренцу]] где се придружује кругу [[Андреа дел Сарто|Андреје дел Сарта]] и његовим ученицима [[Фиорентином]] и [[Понтормом]]. У Фиренци ступa у контакт са некима од водећих хуманиста и његово [[Хуманизам|хуманистичко образовање]] бива охрабрено. Спријатељио се са [[Микеланђело|Микеланђелом]] који је недуго затим позван да дође у Рим, али ће његов сликарски стил временом значајно утицати на Вазаријев. Како би могао да издржава породицу, почео је да изучава архитектуру не би ли зарадио довољно новца да уда једну од својих сестара, а другу смести унутар зидина
Након убиства његовог покровитеља, војводе Алесандра, Вазари одлучује да напусти Фиренцу. Лутао је од града до града, попуњавајући свеске белешкама и скицама. Кардинал Иполито де Медичи, папа [[Климент VII]] и војвода [[Алесандро И. Козимо|Козимо Медичи]] су га сукцесивно ангажовани у њиховим службама. На релацији [[Рим]]-[[Фиренца]] радио је као сликар, а током тог периода почео је да разрађује идеју писања књиге о уметницима. Једне вечери, у кући кардинала Фарнесе, вероватно 1546. године, епископ Ноћера говорио је о потреби за књижевним делом које би обухватало све познате уметнике. Вазари се добровољно јавио да помогне [[Паоло Ђовио|Паолу Ђовију]] у пројекту, али када је Ђовио одустао од писања књиге, Вазари је одлучио да настави са писањем.
| |||