Владимир Фармаковски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 9:
| датум_смрти = [[5. јун]] [[1954]].
| место_смрти = [[Београд]]
| држава_смрти = [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФР Југославија]]
|поље =
|институција =
Ред 18:
|напомене =
}}
'''Владимир Фармаковски''' ([[Уљановск|Симбирск]], [[21. октобар]] [[1880]] — [[Београд]], [[5. јун]] [[1954]]) је био машински инжењер, конструктор локомотива, унивезитетски професор, оснивач и управник Машинског института САН<ref name=autogenerated1>{{Cite web | url = http://www.itn.sanu.ac.rs/istorija60.html | title = Šezdeset godina Instituta tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti (1947–2007) | accessdate = 12. 9. 2011. | publisher = www.itn.sanu.ac.rs | language = {{sr}} }}</ref> и први редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]] ([[
== Биографија ==
[[Датотека:Farmakovski ns.JPG|мини|лево|150п|Надгробни споменик академика В. Фармаковског<ref>Јанићијевић, Душан-уредник (1994). Руси без Русије - Српски Руси (на ((sr))). Београд - Беочин: Дунај & Ефект, pp. 357. ISBN 86-82465-02-7.</ref> на Новом гробљу у Београду]]
Владимир Фармаковски је рођен у Симбирску Русија [[8]]./[[21]]. [[октобар]] [[1880]]. где је завршио основну школу. Матурирао је у Петровградској -{III}- гимназији [[1898|1898.]], а дипломирао је [[1903]]. машинску технику на Технолошком институту у [[Санкт Петербург|Петрограду]]. По дипломирању одслужио је двогодишњи војни рок у Руској ратној морнарици у Севастопољу најпре као млађи машински инжењер а од [[1.
У [[Краљевина Југославија|Југославију]] долази [[1920]]. и постао је хонорарни професор, а од [[1928]]. редовни професор на [[Машински факултет Универзитета у Београду|Техничком факултету у Београду]] за [[локомотива|локомотиве]] и парне котлове. Умро је у [[Београд]]у, [[5. јун]] [[1954|1954.]], као пензионисани професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и редовни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука]] ([[
=== Радна биографија ===
Радио је у [[ратна морнарица|морнарици]], [[индустрија|индустрији]] и на [[железница]]ма [[1906]]. и [[1907]], затим као конструктор локомотива у [[Ханомаг]]у (Хановер), па поново на железницама у [[Русија|Русији]].
У периоду 1909—1920. је био доцент, а потом професор на Политехничком институту у [[Кијев]]у.
Био је оснивач а од [[1947]]. и управник Машинског института САНУ<ref name=autogenerated1 /> као дописни члан, а [[1948]]. је изабран за редовног члана [[Српска академија наука и уметности|Српске академије наука и уметности]] ([[Српска академија наука и уметности|САНУ]]).
=== Наставна делатност ===
| |||